Ako budete primenjivali ove saveti, ne samo što ćete uspešnije prevazilaziti dečje ispade besa, već će i vaša deca vremenom postati emocioalno inteligentnija.
Deca na različite načine ispoljavaju svoje emocije, a ispadi besa tzv. tantrumi koji su praćeni vikanjem, vrištanjem i plakanjem su kod neke dece česti u periodu od 2. do 5. godine.
Psihološkinja Džuli Fraga ističe da je loše ponašanje normalan deo odrastanja i da je oblik komunikacija koja ukazuje na strahove i brige u pozadini.
Prema njenim rečima, roditelji koji su dobro nose sa tantrumima rade pet stvari koje njihovoj deci pomažu da postanu emocionalno inteligentnija.
1. Prvo se smirite
Naravno da ćete se uznemiriti kad dete ima ispad besa, ali setite se u tim trenucima da deca uče posmatrajući ponašanje drugih. Džuli Fraga zato savetuje roditeljima da najpre pokušaju da se smire, na primer dubokim disanjem.
- Emocije su zarazne, pa kada roditelj ostane miran, i dete preuzima taj mir i uči kako da reguliše vlastite snažne osećaje - ističe.
2. Pokušajte da otkrijete šta se krije iza ponašanja
Umesto naredbi i pokušaja da odmah zaustave neželjeno ponašanje, roditelj može da pokuša da otkrije šta se iza njega krije.
Dete koje laže možda se boji kazne ili možda prolazi trenutno kroz neki težak period (adaptacija na vrtić, promena klime, skok u razvoju).
- Budite znatiželjni i zapitajte se što se detetu događa da se tako ponaša- savetuje Fraga. Dodaje da je otkrivanje stvarnog uzroka ponašanja važan korak prema rešavanju problema.
3. Pomozite detetu da imenuje svoje emocije
Laganje, izbegavanje i ljutnja ponekad služe kao odbrana od neprijatnih osećaja poput srama, krivice ili tuge. Roditelji mogu da pomognu detetu da prepozna i imenuje emociju koja stoji iza njegovog ponašanja.
- Dobar poočetak mogu da budu jednostavna pitanja poput Jesi li tužan?, Osećaš li se ljutito?, Jesi li zabrinut? - navodi Fraga.
Imenovanje emocija može da pomogne u smanjenju njihovog intenziteta
4. Analizirajte sopstveno ponašanje
Deca često oponašaju obrasce koje vide kod odraslih, pa Fraga roditeljima preporučuje da razmisle i o sopstvenim reakcijama na teške emocije.
- Zapitajte se kako se vi nosite sa svojim emocijama i šta radite kada ste ljuti, tužni ili uplašeni- savetuje. Ako roditelj prepozna sopstvene osećaje i način na koji ih pokazuje, lakše može da uoči ponašanja koja dete možda preuzima od njega.
5. Uzmite u obzir nakupljeni stres
Glad, umor, usamljenost i drugi izvori stresa mogu deci da otežaju kontrolisanje emocija i da utiču na njihovo ponašanje. Zato pre kažnjavanja ili rasprave treba videti da li postoji neka osnovna potreba koja trenutno nije zadovoljena.
- Pokušajte prvo da zadovoljite te osnovne potrebe i posmatraje da li će se ponašanje promeniti - savetuje Fraga. Obrok, odmor ili kvalitetno vreme provedeno zajedno ponekad mogu da pomognu u smirivanju situacije.
(Glossy)
BONUS VIDEO:
