Čim je zagrebala po površini Ružica je uvidela šta o sebi krije mladi filozof koji je, ispostaviće se, ljubav njenog života, od koje ju je metak prerano razdvojio.
Na današnji dan, pre 22 godine, ubijen je Zoran Đinđić, tadašnji premijer Republike Srbije.
Srpski političar i filozof, jedan od intelektualaca koji su obnovili rad predstatne jugoslovenske Demokratske stranke 1989. godine, stradao je u atentatu ispred zdrade sedišta Vlade Srbije 12. marta 2003. godine.
Iza sebe je ostavio ćerku Jovanu i sina Luku, koje je dobio u braku sa suprugom Ružicom, a ona je jednom prilikom pričala kako je počela njihova duga i divna ljubavna priča, koja će, ispostavilo se, imati tragičan kraj.
Ružicu i Zorana Đinđića spojila je njegova knjiga "Jugoslavija kao nezavršena država". Tada je organizovana tribina na kojoj je knjiga predstavljena, a Ružica – tada Pavlović – našla se tu u ime jedne izdavačke kuće.
– Ja sam predstavljala izdavačku kuću koja ju je objavila. Već na prvi pogled, bio je za mene sasvim različit od svih ljudi koje sam do tada srela. U njegovim očima prepoznala sam moralno čistunstvo, koje je namerno, da ga slučajno ne razotkriju, prikrivao naglašenom samouverenošću, arogancijom, oštrinom i učenošću – rekla je Ružica svojevremeno u velikoj ispovesti za "Nedeljnik".
– Bio je čist kao suza, pa je zato i morao da se brani raznim odbrambenim mehanizmima, da ga ne provale u ovom okrutnom i pokvarenom svetu. Čistunci, altruisti, humanisti su stalno na udaru, jer provociraju nečiju nečistu savest. Zato drugi pošto-poto hoće da ih isprljaju, i spuste na svoju meru – rekla je Đinđićeva udovica. – Sami za sebe, najbolje znaju ko su i kakvi su. I Zoran je to shvatao, prisiljen da svoju nevinost brani pomalo odglumljenim cinizmom.
Par se venčao 1990. godine i potom dobio dvoje dece, a Ružica Đinđić je bila uz supruga tokom njegovih brojnih uspona i padova u politici. Iako su imali priliku da žive mnogo spokojnije, bezbrižno i bezbednije, Đinđić je odlučio da ostane u Srbiji i pokuša da je promeni, a supruga i deca bili su tu da mu daju snagu. Danas, oni su ponosni zbog toga ko je i kakav je bio.
– Zvali su ga da bude profesor na Harvardu, ali on je to odložio na neko vreme – da bi ga ovde kojekakvi vređali, ponižavali, psovali, gađali jajima, a kriminalci i ubice optuživali da je kriminalac i ubica, da bi ga, na kraju, oni i ubili. Ostaje mi sada samo da budem ponosna što moj Zoran zaista nije bio jedan od njih. Život je morao dati da bi mu Srbija konačno poverovala – zaključila je.
(Glossy)
