Astronautkinja Kristina Koč pokazala je kako telo reaguje posle skoro deset dana u svemiru.
Astronautkinja Kristina Koč, članica četvoročlane posade misije Artemis II, vratila se na Zemlju 10. aprila 2026. godine po završetku skoro desetodnevnog leta oko Meseca, a samo nekoliko dana kasnije javnosti je pokazala kako izgleda stvaran, fizički zahtevan oporavak posle boravka u mikrogravitaciji. Misija Artemis II završena je spuštanjem u Tihi okean kod obale San Dijega, a NASA je saopštila da su se Rid Vajzman, Viktor Glover, Kristina Koč i Džeremi Hansen bezbedno vratili posle istorijskog leta.
Koč je na društvenim mrežama podelila snimak na kojem se vidi koliko i relativno kratak boravak u svemiru može da poremeti ravnotežu i osećaj za kretanje. Na snimku pokušava da hoda tako što jednu nogu stavlja tačno ispred druge, ali je odmah jasno da joj održavanje stabilnosti predstavlja problem i da telo još nije u potpunosti ponovo prihvatilo uslove Zemljine gravitacije. Upravo taj prizor snažno je dočarao koliko je povratak iz svemira fizički naporan čak i kada je reč o astronautima u vrhunskoj kondiciji.
Snimak oporavka privukao veliku pažnju
Objava Kristine Koč izazvala je veliko interesovanje jer je na vrlo jednostavan, ali upečatljiv način pokazala ono što javnost retko vidi — da se astronauti po povratku ne vraćaju odmah svakodnevnim aktivnostima kao da se ništa nije dogodilo. Naprotiv, telo mora ponovo da nauči ono što je na Zemlji inače potpuno prirodno: kako da stoji, kako da hoda i kako da održava ravnotežu bez oslanjanja isključivo na vid.
Uz objavu je i sama pokušala da ublaži ozbiljnost prizora dozom humora, pa je poručila da će, kako izgleda, ipak morati još malo da sačeka pre nego što se vrati surfovanju. Ta njena opaska brzo je privukla pažnju pratilaca, jer je na duhovit način opisala realan problem kroz koji prolazi u prvim danima posle sletanja.
Zašto je povratak iz svemira toliko težak
Kristina Koč je objasnila da je glavni razlog za otežano kretanje promena u načinu na koji telo obrađuje informacije o ravnoteži tokom boravka u mikrogravitaciji. Kada čovek duže vreme provede u svemiru, vestibularni sistem — deo unutrašnjeg uha koji pomaže mozgu da prepozna kretanje, položaj tela i orijentaciju u prostoru — više ne funkcioniše na isti način kao na Zemlji. Mozak se u takvim uslovima postepeno prilagodi i počne da zanemaruje signale koji su mu na planeti neophodni za stabilnost i koordinaciju.
Zbog toga se po povratku u gravitaciju astronauti u početku mnogo više oslanjaju na vid, jer telo i mozak moraju ponovo da uspostave ravnotežu između onoga što oči vide i onoga što vestibularni sistem registruje. Upravo zato, kako je objasnila, zadatak da hodaš tako da jednu nogu stavljaš tačno ispred druge, i to zatvorenih očiju, može da bude izuzetno težak čak i za nekoga ko je fizički maksimalno spreman.
Ni svakodnevni treninzi u Orionu ne uklanjaju sve posledice
Iako je posada Artemis II svakodnevno trenirala tokom misije, ni to nije moglo potpuno da spreči posledice mikrogravitacije. NASA je još pre misije saopštila da će astronauti na Orionu koristiti specijalni flywheel sistem za vežbanje i da će svaki član posade provoditi oko 30 minuta dnevno u treningu, uz dodatno vreme za pripremu, merenja i oporavak. Tokom same misije NASA je takođe beležila njihove svakodnevne vežbe kao važan deo održavanja kondicije i testiranja sistema za buduće letove.
Međutim, i pored redovnog vežbanja, povratak u uslove pune gravitacije ostaje veliki izazov. Trening u svemiru može da pomogne u očuvanju mišića i opšte fizičke spremnosti, ali ne može u potpunosti da imitira ono što gravitacija radi telu svakog sekunda dok smo na Zemlji. Zato se po povratku često javljaju problemi sa ravnotežom, osećajem prostora, sigurnim hodom, pa čak i sa subjektivnim osećajem kao da telo i dalje lebdi.
Posle sedam dana stanje je već bilo bolje
Iako je snimak pokazao da oporavak nije nimalo lak, Koč je istovremeno umirila pratioce porukom da je takva nestabilnost normalan deo procesa i da se prilagođavanje odvija postepeno. U objavi je navela da je već sedam dana posle sletanja prilagođavanje gravitaciji išlo u dobrom smeru, što je važna poruka svima koji zamišljaju da se astronauti po izlasku iz kapsule odmah vraćaju u uobičajen ritam života.
(Kurir)
BONUS VIDEO:
