Bunker je izgrađen kako bi zaštitio doživotnog jugoslovenskog predsednika Josipa Broza Tita i do 350 članova njegovog užeg kruga u slučaju nuklearnog sukoba.
Smešten u brdima Konjica u Federaciji BiH (Bosna i Hercegovina), Titov bunker, poznat i kao ARK D-0, predstavlja jedan od najfascinantnijih relikvija Hladnog rata.
Podzemni kompleks je izgrađen kako bi zaštitio doživotnog jugoslovenskog predsednika Josipa Broza Tita i do 350 članova njegovog užeg kruga u slučaju nuklearnog sukoba.
Skriven ispod naizgled obične kuće, proteže se 280 metara pod zemljom i zauzima oko 6.500 kvadratnih metara. U njegovu izgradnju je uloženo 4,6 milijardi dolara, što je oko 10 milijardi americkih dolara u danasnjoj vrednosti. Građen je u periodu između 1952. i 1979. godine, a njegovo postojanje je otkriveno tek 1992. godine od strane tzv. Armije BiH.
Šta je u bunkeru?
Projekat je započeo 1953. godine, po odluci najvišeg rangiranog vojnog komandira SFRJ. Za planove su znali Tito i još petorica visokih zvaničnika - niko drugi nije imao potpuni uvid, niti poznavao punu svrhu objekta.
Do skloništa se stizalo kroz troje teških metalnih vrata, svaka debljine po jedan metar. Sastoji se od 12 međusobno povezanih blokova koji uključuju stambene jedinice, konferencijske sale, strateške planerske sobe i komunikacione centre.
Ovaj podzemni grad bio je dizajniran da održava život šest meseci u slučaju nuklearnog rata, sa naprednim sistemima za održavanje kvaliteta vazduha i temperature.
Dizajn je sofisticiran, a debeli zidovi u obliku lavirinta čuvaju naglasak tog vremena na sigurnost i tajnost. Takođe, ventilacija je izuzetna, kao i igurne komunikacione sobe, pa čak i privatni bioskop. Sagrađeno je više od 100 soba, sale za konferencije, operativni centri, a imali su čak i kablovsku.
Bunker ima sistem za zaštitu od nuklearnog udara, protivpožarni sistem, pet operativnih telefonskih centara, zatim dva rezervoara sa 50 tona nafte, bazen sa 170 kubika vode, sistem za snabdevanje tekućom i tehničkom vodom iz prirodnog bunara koji se nalazi u planini. Iz objekta postoji i “prinudni” izlaz koji nije ucrtan na mapi.
Zašto baš Konjic?
Bunker je izgrađen u blizini reke Neretve koja je u ovom delu i dan danas pitka, što bi ljudima u bunkeru omogućilo da imaju neometan dotok vode.
Takođe, uzimajući u obzir tadašnju Jugoslaviju, Konjic se nalazio u centru zemlje, što bi omogućilo lakši dolazak.
U blizini se nalazila i Fabrika mnicije, a bunker su opkolike planine, koje bi potencijalno amortizovale atomski udar.
Otvoren za javnost
Bunker je 2011. godine deklasifikovan i otvoren za javnost, nakon čega je postao prava turistička atrakcija. Nakon što je otvoren za javnost, postao je jedno od popularnih destinacija, ne samo turista, nego možda pre zaljubljenika u modernu istoriju Hladnog rata. Danas funkcioniše kao kombinacija muzeja i izložbenog prostora, u okviru projekta Bijenale, s ciljem da se očuva, dokumentuje i predstavi njegova izuzetna istorijska i tehnička vrednost.
Bunker je moguće posetiti u okviru organizovanih tura koje traju oko dva sata.
(Kurir)
BONUS VIDEO:
