Kad počne sezona slava, mnogi se pitaju šta se radi nakon što se slava završi.
Posebna nedoumica je slavska sveća – da li je ugasiti kao i svaku drugu sveću ili postoje posebni običaji koji se poštuju kako se, prema narodnom verovanju, ne bi naljutio svetac.
Za ono što sledi nakon slave postoje dva običaja i oba su ispravna. Pre nego što dođemo do njih, dobro je proći kroz sve što prethodi tom trenutku, od izbora sveće do njenog gašenja.
Paljenje pred rezanje kolača ima svoj red
Po običajima, domaćin pali slavsku sveću neposredno pred rezanje kolača. Pre nego što to učini, trebalo bi da se prekrsti, pomoli, pomene Boga i sveca kojeg slavi, poljubi sveću i tek onda je upali. Redosled je jednostavan, ali svaki korak ima svoje mesto.
Slavska sveća trebalo bi da gori tokom celog dana. Kada domaćin poželi da je ugasi, prvo se prekrsti, pa uzme čašu sa vinom, zahvati iz nje malo vina i sipa ga uz fitilj sveće. Vino će lagano ugasiti plamen.
Ovaj gest ima smisla i kad se gleda sa strane. Sveća koja je ceo dan gorela uz slavski kolač ne gasi se usput, između dva tanjira i razgovora sa gostima. Gasi se mirno, s krstom i vinom, isto onako pažljivo kao što je i upaljena. Tako se i kraj slave obeležava sa poštovanjem.
Dva običaja za slavsku sveću kad slava prođe
Domaćice posle obeležavanja slave često odlažu slavsku sveću u fioku i pale je tokom godine, prilikom zajedničkih porodičnih molitvi. Druge, pak, čuvaju sveću do naredne slave, pa je pre toga nose u crkvu i pale pre liturgije. Oba običaja su ispravna, pa izaberite onaj koji vašoj kući više odgovara.
Slavsku sveću možete paliti i kada sveštenik dolazi u dom da sveti vodicu pred Uskrs. Upalite je i kada vam naiđu teški trenuci u životu, pa poželite da se pomolite svom svecu zaštitniku i pronađete duševni mir.
(Krstarica)
