Napadi panike pogađaju milione ljudi, a mogu ih doživeti čak i osobe koje se ne bore sa psihičkim problemima.
Simptomi mogu uključivati znojenje, trnce u rukama, ubrzan rad srca, drhtanje, osećaj nadolazeće propasti i strah od smrti.
Naravno, niko ne želi taj osećaj, ali ga se nije lako rešiti. Zbog toga je Dženifer Anders, psihološkinja iz Kolorada, pokazala neobičnu metodu za zaustavljanje napada panike.
Kiselina može pomoći
Dr Anders savetuje da se iseče limun na kriške i stavi u usta sledeći put kada osetite da dolazi napad panike.
- Način na koji limun deluje jeste da unosi svest u telo i zadržava vas u sadašnjem trenutku, tako da je na neki način alat za uzemljenje - rekla je Anders za HuffPost.
Razmislite o tome: kada sisate limun, usta vam se odmah skupljaju zbog kiseline. To odvlači svest od negativnih misli.
- Misli ostaju u sadašnjem trenutku, ne vrte se u krugu negativizma i pomažu vam da se povežete sa okolinom – a to je limun - kaže Anders.
Poenta je skrenuti um sa misli i vratiti svest u fizičko telo svaki put kada osetite napad panike. Dr Anders kaže da, ako nemate limun pri ruci, metoda funkcioniše i sa kiselim bombonama.
Kako limun pomaže
Naš simpatički nervni sistem je mreža živaca koja nam pomaže da brzo reagujemo na stresnu situaciju. Svaka senzorna intervencija – poput ukusa ili mirisa – koja vas može izvući iz reakcije "bori se ili beži" biće korisna.
- Senzorni podražaji su odlični za to jer naš mozak koristi čula da proceni da li smo u opasnosti ili nismo - rekla je američka psihoterapeutkinja Viktorija Riordan.
Međutim, kada imate napad panike, telu je teško da razlikuje stvarnu opasnost od sigurnosti. Možete biti u potpuno bezbednom okruženju, ali mozak i telo ga tumače kao preteće. Tu na scenu stupa senzorni alat, poput sisanja limuna. Ova metoda naziva se i tehnika uzemljenja.
Kada nije od pomoći
Dr Anders naglašava da ova metoda nije pogodna za osobu koja ima napad panike zbog intenzivnog traumatičnog iskustva.
- Anksioznost kao odgovor na nešto užasno i tragično je normalna reakcija i zapravo opravdana. Na neki način je korisno imati taj talas adrenalina jer je deo reakcije ‘bori se ili beži’, pokreće vas i tera na akciju. Ono što ne želimo jeste kada telo proizvodi to fiziološko iskustvo bez stvarnog stresora - kaže dr Anders.
(Lepa i srećna)
BONUS VIDEO
