U današnjem svetu, gde su stres, anksioznost i pritisak stalno prisutni, važno je da naučimo kako da brinemo o svom umu i emocijama.
Naš um i raspoloženje veoma su osetljivi na svet koji nas okružuje. Uznemirujući događaji u životu - razvod, raskid, nezaposlenost, gubitak drage osobe - često nas uzdrmaju ili ostave tužnima, ali i naša svakodnevica i obrasci razmišljanja imaju veoma veliki uticaj na raspoloženje. I neke loše navike i te kako utiču na naše mentalno zdravlje, bez obzira na to da li se radi o jednom tužnom danu ili potpunoj depresiji i anksioznosti. Srećom, većina ovih mentalnih zamki se može izbeći...
Izbegavanje fizičke aktivnosti
ZAŠTO JE ŠTETNO: Pored održavanja tela u dobroj formi, fizička aktivnost ima ključnu ulogu u podizanju raspoloženja i može da ublaži simptome depresije i anksioznosti. Redovna vežba ima pozitivan efekat na moždane hemikalije i hormone koji se povezuju sa raspoloženjem i može imati višestruke psihološke koristi koje podstiču bolje mentalno zdravlje.
ŠTA MOŽETE DA URADITE: Za početak, odvojte petnaest do dvadeset minuta za brzu šetnju svakog dana. I najumerenija fizička aktivnost poboljšava raspoloženje.
Ignorisanje nereda
ZAŠTO JE ŠTETNO: Nered u vašem domu može da bude razlog za psihološke teskobe. Zbog njega se osećamo opterećeno. Istraživanja pokazuju da se isti povezuje s depresijom, anksioznošću pa čak i s debljanjem.
ŠTA MOŽETE DA URADITE: Ako nešto niste koristili dvanaest meseci, vreme je da se te stvari rešite. I umesto trošenja još više novca na stvari koje vam i nisu toliko potrebne, razmislite da ga uštedite za posebne prilike ili za kraći odmor - to dokazano donosi više sreće od materijalnih dobara.
Boravak u zatvorenom prostoru
ZAŠTO JE ŠTETAN: Prekomeran boravak u zatvorenom prostoru lišava vas dva sastojka bitna za mentalno zdravlje: vitamina D, koji se u organizmu proizvodi prilikom izlaganja sunčevoj svetlosti (i koji dokazano štiti od razvoja depresije), i same prirode koja vas može umiriti na podsvesnom nivou. Istraživanja pokazuju da su osobe koje šetaju u prirodi smirenije i manje izložene frustracijama u odnosu na osobe koje se kreću prometnim gradskim ulicama.
ŠTA MOŽETE DA UČINITE: Izađite napolje kad god imate priliku za to! Ako radite u kancelariji, prošetajte napolju tokom pauze. Čak i mala količina sunčeve svetlosti (celih deset minuta) može vam zaista pomoći da se osećate bolje.
Nedovoljno sna
ZAŠTO JE ŠTETNO: Svako ko je nedovoljno spavao, osetio je razdražljivost i stres koji se često nastavljaju i sledećeg dana. Ako lišavanje sna i poremećaji postanu hronični, oni povećavaju rizik od razvijanja depresije ili anksioznih poremećaja.
ŠTA MOŽETE DA URADITE: Dajte spavanju prioritet i praktikujte zdrave navike spavanja, kao što su ograničenje unosa alkohola i kofeina u satima pre odlaska u krevet. Veoma je bitno i da ne koristite računare, tablet uređaje, mobilne telefone u kasnim satima - plava svetlost koju oni emituju potiskuje hormon sna, melatonin, i može poremetiti vaš bioritam.
Previše alkohola
ZAŠTO JE ŠTETNO: Alkohol na nervni sistem deluje kao depresant, usporava vas i potencijalno smanjuje raspoloženje. Štaviše, previše alkohola u večernjim satima ima tendenciju da izazove česta buđenja tokom noći, što utiče na kvalitet sna.
ŠTA MOŽETE DA URADITE: Ograničite unos na umerene količine, koje lekari definišu kao jedno piće dnevno i za žene i za muškarce.
Društvena izolacija
ZAŠTO JE ŠTETNA: Iako je povlačenje od porodice i prijatelja čest simptom depresije i anksioznosti, društvena izolacija, a posebno osećaj usamljenosti, takođe povećava verovatnoću doživljavanja problema s mentalnim zdravljem. Po istom principu, jake veze imaju tendenciju da štite od depresije i povećaju osećaj sreće.
ŠTA MOŽETE DA UČINITE: Čak i kad ste preokupirani obavezama i niste raspoloženi, potrudite se da se povežete s prijateljima i najbližima, po mogućnosti da se lično vidite s njima. Takve društvene interakcije dokazano podižu raspoloženje i opuštaju.
Perfekcionizam
ZAŠTO JE ŠTETAN: Ako pokušavate da zadovoljite nedostižno visoke standarde u svemu što radite, bilo da je u pitanju pravljenje večere ili ispunjavanje zadataka na poslu, to je recept za razočaranje i nizak stepen samopoštovanja. Uopšte nije iznenađenje da se perfekcionizam povezuje s "paketom" mentalnog zdravlja koji uključuje depresiju, anksioznost i poremećaje u ishrani.
ŠTA MOŽETE DA UČINITE: Umesto perfekcionizma, težite onome što doktori za mentalno zdravlje nazivaju zdrave težnje. To znači da sebi postavite realne ciljeve i da greške koje eventualno napravite, i koje su sasvim normalne, služe da nešto naučite iz njih.
(Stil)
BONUS VIDEO:
