· · Komentara: 0

Zemelvajsov efekat, VRHUNAC LJUDSKE GLUPOSTI: Lekar spasao hiljade života, zbog čega je ismejan i otpušten

Sredinom 19. veka bolnice su (ipak) izgledale mnogo gore nego sada. Anestezija je tek bila u povoju, ljude su operisali „na živo“, a u hirurškim salama carevali su haos i prljavština

1647261419_pjimage---2022-03-14T133311.016.jpg
Foto: Profimedia

Porodilje su gledale da se drže podalje od bolnica, izbegavale su da „padnu u ruke“ doktorima, već su radije tražile pomoć babica, jer je smrtnost od „porodiljske groznice“ od „samo“ desetak posto u porodilištima smatrana velikim uspehom – obično je umiralo i do 32 posto!

Najcenjeniji lekari nisu mogli da objasne zašto su u bolnicama žene mnogo češće umirale nakon porođaja - nego one koje su porađale babice. Verovalo se da se nesrećnice zaražavaju isključivo od prljavog vazduha - „mijazme“, pa su zato lekari „komotno“ mogli da rade i prljavih ruku i mantila. A onda je „na scenu“ stupio Ignac Filip Zemelvajs (1818−1865).

Babice efikasnije od lekara

Godine 1846. mladi mađarski akušer se zaposlio u najvećoj bolnici u Beču, koja je primala godišnje 6-8 hiljada porodilja i imala je dva porodilišta. U jednom su radile babice, a u drugoj lekari i studenti medicine. U drugom je stopa mortaliteta bila mnogo veća, pa je Zemelvajs zaključio da se ne može raditi o mijazmi, jer je vazduh u obe zgrade - identičan.

Pročitajte još: "Oni su odlučili da postanu NIŠTA": Momo Kapor jednim tekstom postideo sve "ROĐENE BEOGRAĐANE"

Dok je Zemelvajs razmišljao o svemu tome, preminuo je njegov prijatelj Jakub Koletška, koji se posekao radeći obdukciju i umro od sepse. To je podstaklo Zemelvajsa da zaključi da upravo lekari donose infekciju iz mrtvačnice i izazivaju smrtonosnu bolest, i da su Koletškinu smrt izazvale supstance iz leševa koje su ušle u njegov krvotok (još se nije znalo za viruse i bakterije). Naravno, od istih stvari su umirale i žene na porođaju.

Nazivali su ga prevarantom i nasilnim špekulantom, koji je odbacio opšteprihvaćenu teoriju o poreklu bolesti

Ono što je u 19. veku nazivano porodiljskom groznicom danas je endometritis sa septičkom komplikacijom, ili jednostavnije – zapaljenje sluzokože materice usled infekcije.

Šta činiti?

Zemelvajs je znao da se hlorni kreč koristi za prečišćavanje vode i pravljenje praha za izbeljivanje. Pošto se on „nosi“ sa prljavštinom, to znači da bi trebalo da uništava „čestice leša“ bolje od sapuna. Uz gunđanje, direktor klinike Johan Klajn dozvolio je mladom lekaru da sprovede eksperiment. Tako se 15. maja 1847. godine na ulazu u porodilište pojavio natpis: „Svaki lekar ili student koji ide iz mrtvačnice u porodilište dužan je da opere ruke na ulazu, u posudi sa hlornom vodom koja se nalazi na vratima. Strogo obavezno za sve, bez izuzetka. I. F. Zemelvajs“.

Zemelvajs je bio u pravu
Prvo, sličan metod dezinfekcije ruku izmislio je Britanac Džozef Lister. Godine 1865. izveo je prvu operaciju koristeći rastvor karbolinske kiseline („fenol“) za dezinfekciju hirurških instrumenata i rana.  Drugo (i najvažnije): Listerovo otkriće bi imalo istu sudbinu da nije otkrića Luja Pastera, koji je 1867. otkrio da uzrok bolesti uopšte nije „mijazma“, već bakterije. Hlor i karbolinska kiselina jednostavno ubijaju mikrobe koji izazivaju bolesti, i stoga pacijenti preživljavaju. Ubrzo su antiseptički principi univerzalno primenjeni i postali sastavni i suštinski deo medicinske prakse, a Zemelvajs je prepoznat kao „spasitelj majki“. Porodiljska groznica postala je retka komplikacija, a hirurgija bezbednija.

Hlor je brzo pobedio groznicu. Godine 1846. mesečni mortalitet u porodilištu je iznosio 18 posto, 1847 (kada je uvedeno pranje ruku) u proseku 3,1 posto, a 1848. godine – 1,3 posto. Neki lekari sledili su Zemelvajsov primer i porodilje su sve radije odlazile na bečku kliniku.

Kritičari „eksperimenata sa hlorom“ ukazivali su na činjenicu da Zemelvajs nije imao teorijske dokaze

Ali, nije ovo svima bilo po volji. Profesor Klajn je smatrao da bi priznanje Zemelvajsovog otkrića predstavljalo udarac za njegovu reputaciju – „ispalo“ bi da je cenjeni doktor bespotrebno ubio hiljade žena, a da mu je nepoznati početnik „natrljao nos“ posle samo nekoliko meseci rada, i čak se podsmevao njegovoj privrženosti teoriji mijazme.

Zato je Klajn iskoristio svoj uticaj da sakrije Zemelvajsova dostignuća i da njegov metod odbace i drugi eminentni lekari (koji takođe nisu hteli da ih prepoznaju kao uskogrude ubice), a zatim otpustio svog podređenog i ukinuo pranje ruku vodom sa hlorom na ulazu u porodilište.

Nazivali su ga prevarantom i nasilnim špekulantom, koji je odbacio opšteprihvaćenu teoriju o poreklu bolesti. Navodno je 1865. očajni Zemelvajs počeo da gubi razum. Skoro dvadeset godina porodilje su nastavile da umiru zbog neverovatne gluposti lekara koji su ovo lako mogli da izbegnu, a on, koji je pronašao spasonosno rešenje, bio je ismevan.

Pročitajte još: Da li znate koje je PRAVO PREZIME Gavrila Principa? Većina ne može da odgovori iz prve

Upao je u tešku depresiju, i završio u psihijatrijskoj bolnici. Nekoliko nedelja kasnije, Zemelvajs je umro od sepse. Posekao se tokom operacije, neposredno pre nego što je poslat u psihijatrijsku bolnicu.

Zemelvajsov efekat

Ono što se desilo mađarskom doktoru kasnije je postalo poznato kao Zemelvajsov efekat, ili Zemelvajsov refleks: iracionalno odbacivanje naučnih činjenica od strane naučne zajednice. Ovo je čisto psihološki problem, a ne intelektualni. Na kraju krajeva, bilo koji lekar bi lako mogao da proveri efikasnost pranja ruku izbeljivačem, ali samo nekolicina je to i uradila.

Zašto se tako nešto uopšte dešava? Lekari koji su godinama gradili karijeru na određenim teorijama i ustaljenim praksama nisu mogli da dozvole da odjednom izgledaju kao idioti ili, ne daj bože, ubice. Logično – svakom inovatoru treba se suprotstaviti svim silama, uključujući i nenaučne metode. Kritičari „eksperimenata sa hlorom“ ukazivali su na činjenicu da Zemelvajs nije imao teorijske dokaze (sve dok ih Paster nije „pribavio“) za svoje ideje, već je sve bilo zasnovano „samo“ na iskustvu. 

BONUS VIDEO: 

 
Pošaljite Komentar
Komentari objavljeni na portalu Novosti.rs ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Svaki prekršaj pravila komentarisanja može rezultirati upozorenjem ili zabranom korišćenja. Administratori i redakcija jedini su ovlašćeni za interpretaciju pravila. - Korisnički nalozi vlasništvo su davaoca usluge i svaka zloupotreba istih je kažnjiva - Korisniku se pristup komentarisanju može onemogućiti i bez prethodnog upozorenja. - Administratori zadržavaju pravo cenzurisanja postova što će biti naznačeno u tim postovima. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst . Strogo je zabranjeno i lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija Novosti.rs zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.