Zdravstvena anksioznost povezana sa javnim toaletima prisutna je decenijama, a jedan od najčešćih mitova jeste mogućnost prenosa bolesti s daske WC šolje. Naučna istraživanja u oblasti mikrobiologije, epidemiologije i javnog zdravlja ukazuju da je ova bojazan uglavnom neopravdana. Patogeni mikroorganizmi koji izazivaju ozbiljne bolesti teško opstaju van ljudskog tela, naročito na glatkim, hladnim površinama, dok je za infekciju obično potrebna direktna i intenzivna izloženost.
Direktni rizici – gotovo zanemarljivi
Polno prenosive infekcije (HIV, HPV, hlamidija, herpes simplex virus) praktično se ne prenose preko daske. Ovi virusi vrlo brzo propadaju izvan organizma i ne mogu opstati na plastičnim ili keramičkim površinama.
Respiratorni virusi (poput rinovirusa – uzročnika obične prehlade) takođe su nestabilni na toaletnim površinama i brzo gube infektivnost, piše BBC.
Patogeni sa potencijalno dužim preživljavanjem
Norovirus, poznat kao uzročnik gastroenteritisa, pokazuje visoku otpornost i može se duže zadržati na površinama, što ga čini teoretski opasnijim. Ipak, većina infekcija nastaje putem kontaminiranih ruku i hrane, a ne sedenjem na dasci.
Enterične bakterije poput Escherichia coli i Salmonella spp, zatim Staphylococcus aureus (uključujući i rezistentne sojeve – MRSA), kao i određene gljivice (npr. dermatofite koje izazivaju ringworm), mogu preživeti na površinama, ali je za infekciju potrebna dodatna posredna faza – najčešće dodirivanje lica, usta ili rana nakon kontakta.
Paraziti, poput gliste Enterobius vermicularis (pinworm), teorijski mogu dospeti na dasku, ali se u praksi to izuzetno retko registruje.
Indirektni mehanizmi prenosa
Toaletni aerosol (“toaletni oblak”): pri puštanju vode nastaje oblak mikroskopskih kapljica koje mogu sadržati viruse ili bakterije. Istraživanja su pokazala prisustvo norovirusa, pa čak i koronavirusa u ovakvim aerosolima. Spuštanje poklopca smanjuje, ali ne eliminiše ovaj rizik.
Fomiti, odnosno kvake, slavine, dozatori sapuna i papirnih ubrusa, mnogo su češće mesto prenosa mikroorganizama nego sama daska. Prljave ruke koje dodiruju ove površine predstavljaju ključnu kariku u lancu infekcije.
Preporučene preventivne mere
- Pranje ruku sapunom minimum 20 sekundi je najefikasniji način prekidanja prenosa patogena preko fomita.
- Izbegavanje dodirivanja lica i rana pre pranja ruku
- Spuštanje poklopca pre puštanja vode
- Korišćenje zaštitnih navlaka ili maramica po potrebi
- Ventilacija i redovno čišćenje toaleta
Dakle, rizik od zaraze prilikom sedenja na dasci WC šolje je izuzetno mali i u praksi gotovo zanemarljiv. Većina dokumentovanih slučajeva infekcija povezanih sa javnim toaletima potiče od kontaminiranih ruku i predmeta, a ne od same daske. Najveći značaj imaju higijenske navike – pravilno pranje ruku, izbegavanje dodirivanja lica, kao i održavanje toaleta čistim i provetrenim.
Drugim rečima: mit o “opasnoj dasci WC šolje” više je rezultat kulturnih predstava i osećaja gađenja nego stvarne epidemiološke pretnje.
(Direktno)
