Tragedije koje su se desile jedna za drugom, prvo u Beogradu, a onda u Mladenovcu, su nakon neverice pokrenule niz pitanja
Amerikanci su se "navikli" na tragične naslove masovnih pucnjava u školama, prodavnicama i drugim javnim mestima, ove pucnjave i dalje šokiraju, ali više ne iznenađuju.
Džilijan Peterson, vanredni profesor kriminologije i krivičnog pravosuđa, Univerziteta Hamlajn u Minesoti, govori o istraživanju o tome šta pokreće većinu masovnih ubistava i koji su predlozi za njihove sprečavanje. Šta se može uraditi da se tragedije spreče?
Da li za masakre kriviti oružje, mentalnu bolest ili moralno propadanje? Proučavajući šta pokreće ovakve tragedije možda se može naučiti kako da se to zaustavi.
"Speaking of Psichologi", vodeći podkast Američkog udruženja psihologa koji ispituje veze između psihološke nauke i svakodnevnog života podelio je mišljenja psihologa i vanrednog profesora kriminologije i krivičnog pravosuđa na Univerzitetu Hamlajn.
- Ono što znamo je da počinioci koji to rade imaju tendenciju da kažu drugim ljudima da razmišljaju o tome, imaju tendenciju da govore o nasilju. Dakle, znamo da postoje ovi znaci upozorenja. Znamo da su aktivno samoubilački, u krizi se ponašanje menja. I zato ono za šta se zalažemo je izgradnja sistema u školama i organizacijama koji mogu da paze na ovu vrstu ponašanja, za decu u krizi, da im obezbede resurse. Ne zato što mislimo "oh, evo sledećeg školskog strelca", neko zato što kada je neko u "krizi" treba mu pomoć - govori Peterson, prenosi apa.org.
Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU
