Ako ste zbog aktuelne pandemije prepadnuti "nasmrt", rizikujete da obolite od anksioznosti, upozorava psihijatar Ivana Stašević Karličić.
A, ukoliko ovaj psihički poremećaj ne prepoznate na vreme i ne lečite, problem može samo da se pogoršava. Psihijatar Ivana Stašević Karličić, direktorka bolnice "Dr Laza Lazarević" kaže da kada je o patološkoj zabrinutosti i uplašenosti reč, čuveni izraz "prepasti se nasmrt" nije samo stilska figura:
Pročitajte još: Plašili su nas jajima, a sada priznaju da su POGREŠILI! Evo šta je prava ISTINA
- Anksiozni poremećaji, dovode do velike patnje pacijenta i onesposobljavaju ih u svakodnevnom funkcionisanju. Osim toga, anksiozni poremećaji vremenom progrediraju i tako povećavaju rizik od razvoja drugih mentalnih poremećaja, najčešće depresije i zloupotrebe psihoaktivnih supstanci. Takođe, oni imaju i veliku ulogu u razvoju i prognozi telesnih bolesti, u prvom redu infarkta miokarda, čak i iznenadne smrti - kaže psihijatar.
Kada emocije postanu prenaglašene...
S obzirom na to da su osećanja poput straha, brige i napetosti normalne emocije u uslovima bilo koje ugroženosti, pitanje je kada one postaju prenaglašene.
- Ukoliko percipirana pretnja nije stvarna ili je reakcija na nju neproporcionalna, govorimo o patološkoj anskioznosti - kaže dr Stašević Karličić.
Pročitajte još: Osam namirnica koje će "pojesti" kilograme
Ko potraži stručnu pomoć trebalo bi da zna da su za izlečenje potrebni vreme i strpljenje.
Kada je neko spreman da se leči - izlečiće se!
- Anksiozni poremećaji se leče dugotrajnom primenom lekova iz grupe antidepresiva, dok se benzodiazepini koriste za kratkoročno smanjenje napetosti i trebalo bi ih primenjivati što kraće, zbog rizika od nastanka zavisnosti - kaže naša sagovornica. - Pored toga, sastavni deo tretmana su kognitivno-bihevioralna terapija, savetovanje, psihoedukacija o anksioznosti i anksioznim poremećajima, vežbe za suočavanje sa anksioznošću u realnim životnim situacijama i upotreba priručnika za samopomoć. Što je osoba koja se leči spremnija da pomoć prihvati i disciplinovanija u tretmanu, lečenje je uspešnije.
Neki imaju genetsku sklonost i češće obolevaju.
Zbog genetske sklonosti neki ljudi češće obolevaju od anksioznosti, ali ona može da bude "skopčana" i sa stresnim životnim događajima.
Pročitajte još: Psiholog Marina savetuje: Šta uraditi kada on kaže da mu "TREBA PROSTORA"?
- Opšta i specifična otpornost u stresnim situacijama, kao i uspešnost u konfrontiranju sa njima, zavise od brojnih karakteristika ličnosti i drugih činilaca, kao što su: pol, uzrast, obrazovanje, zanimanje, porodično i socijalno stanje i prilagođenost, ekonomsko i zdravstveno stanje, kognitivne i afektivne karakteristike, kao i psihološka organizacija ličnosti - napominje dr Stašević Karličić. - Uspešnost suočavanja sa stresnim situacijama zavisi i od stepena samopouzdanja i niza sposobnosti, uključujući sposobnost brze i realne procene situacije i sopstvenih mogućnosti..
Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU
