· · Number of comments: 0
intervju

Psiholog za Magazin otkriva: Za zdravlje psihe - osluškujte telo!

Ekskluzivno za Magazin Novosti, diplomirani psiholog Milica Krstić, otkrila nam je kako da se nosimo sa svakodnevnim stresom, kako da prevaziđemo strahove i kako je pandemija uticala na mentalno zdravlje ljudi!

1649879017_julia-caesar-DYTQrnJ5FJ0-unsplash.jpg
Foto: Unsplaš

Mentalna higijena je nešto o čemu je počelo da se priča pogotovo kako vreme prolazi  i kako se sve više modernziujemo u tehnološkom smislu. Čini se kao da su ljudi skloniji depresiji i da psiholozi imaju pune ruke posla. 

Pročitajte još: ČUPKAŠ KOŽU NA LICU, NOGAMA ILI RUKAMA? Tri praktična saveta da prekinete sa ružnom navikom

"Kako vreme prolazi, mi smo otuđeniji, skloniji prikrivanju bola i tuge. Usamljeniji smo. Modernizovanje u tehnološkom smislu je dovelo do toga da ćemo pre provoditi vreme gledajući u ekran nego pričajući" - objašnjava Milica Krstić za Magazin. Ona smatra da psiholozi i psihoterapeuti imaju sve više posla, kako zbog zbog spoljnih dešavanja, tako zbog toga što je počela da se normalizuje poseta terapeutu.

Na globalni užas i pandemiju koja nas je zadesila poslednje dve godine i koja je zarazila ceo svet kako fizički, tako i psihički, Milica Krstić komentariše da su porast depresije i samoubistava očigledan sled događaja, kada ljudima ograničite slobodu kretanja. Ljudi su navikli na određeni način života. Da li je to odlazak na posao, na piće, u bioskop, šoping, na trening, sve to odjednom staje i ničega nema. Nema kontakta ni dodira. Takođe, ono što se negde ‘’guralo pod tepih’’ isplivava na površinu. Tuga, bol, nezadovoljstvo, bes isplivavaju na površinu. 

"Ljudi nemaju resurse kako da se nose sa situacijom i sa svim onim starim potisnutim emocijama i to dovodi do depresije i anksioznosti."

Ova planetarna pandemija je dotakla najviše tinejdžere. U doba kada treba da se druže, razvijaju, socijalizuju, oni su bili zatvoreni u svojim kućama. Čak i škola koja treba da ih nauči odgovornosti i nekim životnim navikama i radnim obavezama, bila je onlajn. Koliko je to uticalo na njih i kako će se to odraziti na njihovu budućnost, Milica objašnjava:

"Za zdrav razvoj i funkcionisanje potrebna socijalna interakcija, uživo, kroz kontakt, dodir i glas. Smatram da učenje onlajn nije toliko problematično, koliko nedostatak uživo kontakta koji je neophodan za normalan razvoj i funkcionisanje, ne samo tinejdžera već i kod svakog drugog čoveka. Škola nije samo nastava, već i niz interakcija sa vršnjacima i profesorima. Pa i zaljubljivanje, volontiranje, sekcije nakon škole koje pomažu da se pronađe novi hobi, sedenje u školskom dvorištu, smejanje, grljenje, deljenje hrane, podrška i mnogo toga."

Da li je sve ovo izazvalo strah kod ljudi? Šta sve strah kao emocija može da izazove kod čoveka?

"Strah je zdrava i bazična emocija, koja ima za cilj da nas zaštiti od opasnih situacija. Deca se rađaju samo sa dva straha, a to su strah od gubljenja tla pod nogama i strah od jakog zvuka. Svi ostali strahovi su naučeni kroz život i odrastanje. Ulivanje straha utiče loše na ljude jer postaju osobe koje iščekuju da se dogodi ‘’užas’’, gubi se zdravorazumsko razmišljanje i nervni sistem je konstantno u alarmantnom stanju gde se telo znoji, srce ubrzano kuca i telo se grči." Dakle strah je zdrav sve dok je koristan i dok je u svojstvu naše lične zaštite. Međutim, ako je on konstantan i to stanje straha pređe u hronično stanje, Milica Krstić upozorava da nas to stanje onda vodi u spektar raznih psihofizičkih bolesti.

"Najbolje je da filtriramo sve što gledamo i čitamo, sa ciljem da budemo informisani, ali ne i uplašeni."

Pored toga ona naglašava da treba da radimo na sebi i da učimo kako da se nosimo sa svim što život nosi, a to možemo kroz psihoterapiju, meditaciju, čitanje, odlazak u crkvu, itd. Sve što može da nas umiri i poveže sa nama samima. 

Vaš savet kako se izboriti sa ogrominm količinama stresa sa kojim se srećemo?

"Počnite da istražujete svoje resurse i da ih postajete svesni. Svako od nas ima resurse koji mu pomažu da se umiri i poveže sa sobom. To može da bude zagrljaj, tišina, popiti kafu u miru, plivati sat vremena, pričati sa prijateljima, trčanje, otići na planinarenje, meditirati 15 minuta, otići u crkvu i sedeti pola sata, plakati itd. Svako ima drugačije resurse, ali za početak postati svestan koje resurse imaš sad u ovom trenutku i otkrivati nove je nešto što možete uraditi odmah u ovom trenutku. Takođe, ukoliko niste u mogućnosti da priuštite psihoterapiju, postoji platforma besplatna platforma "Siguran Prostor", gde psihoterapeuti besplatno nude svoju pomoć.*

Ono što Milica Krstić smatra najbitnijim za ličnu mentalnu higijenu jeste osluškivanje sopstvenog tela. Naše telo pamti i jako je pametno, često u moru misli zaboravimo da zapitamo naše telo kako je. Telo će vam puno reći samo ako naučite da se utišate misli i dopustite telu da vam otkrije gde se nalaze blokade, gde je protočno, gde je možda grč, a gde opušteno i prijatno. Kada naučite da osluškujete svoje telo bez osuđivanja kako bi trebalo i šta su očekivanja, tada gradite iskreniji i čvršći odnos sa sobom.

Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU


 

Post a Comment
Komentari objavljeni na portalu Novosti.rs ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Svaki prekršaj pravila komentarisanja može rezultirati upozorenjem ili zabranom korišćenja. Administratori i redakcija jedini su ovlašćeni za interpretaciju pravila. - Korisnički nalozi vlasništvo su davaoca usluge i svaka zloupotreba istih je kažnjiva - Korisniku se pristup komentarisanju može onemogućiti i bez prethodnog upozorenja. - Administratori zadržavaju pravo cenzurisanja postova što će biti naznačeno u tim postovima. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst . Strogo je zabranjeno i lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija Novosti.rs zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.