Принцеза Ана важи за "стену породице", даму из сенке, жену чврсте руке и оштрог ума, која ни себе ни своју децу никад није оптерећивала привилегијама
Завидан је број Британаца који се и не труде да сакрију да би више волели да на трону виде њу, него њеног старијег брата, сматрајући да би, као најпоузданији и највреднији члан владарске династије, била достојна замена непревазиђеној краљици Елизабети. Разлога је више. Принцеза Ана увек је била дама из сенке. Своју моћ, иако је несумњиво поседује, никад није показивала. Није тражила публицитет, клонила се скандала високог профила, њена деца не носе титуле, а ударце судбине, којих није било мало, издржала је на ногама.
Једина ћерка краљице Елизабете увек је деловала строго и мистериозно. Од мајке је наследила лепе и понекад оптерећујуће карактеристике, чувени трио "ред, рад и дисциплина". Да их се чврсто придржава уверили смо се и када ју је, достојанствено, сталожено и часно, у септембру 2022. године пратила на последње путовање. Принцеза Ана (75) с разлогом је један од најомиљенијих чланова краљевске породице, чији је углед у последње време, а нарочито након драме са Ендрјуом, озбиљно нарушен.
Ана Елизабета Алис Луис рођена је 15. августа 1950. у Кларенс Хаусу, када је њена мајка још била принцеза. С обзиром на то да је од Чарлса млађа само годину и по дана, одрасли су заједно и били највећа подршка једно другом, док им се нису придружила браћа.
Мало времена су проводили са родитељима, јер су Елизабета и њен супруг Филип пратили краља Џорџа ВИ на састанцима са званичницима и службеним турнејама. Касније, када је њихова мајка преузела престо, прича је постала још озбиљнија. Некад месецима није виђала децу, јер је сматрала да не треба да их води са собом, нарочито на интерконтинентална путовања, која су у то време трајала далеко дуже него данас.
Татина ћерка и мамина мезимица
Чарлс је касније открио да је због тога много патио и више пута је јавно критиковао методе строге мајке. Али, Елизабета је била неумољива. Уосталом, и њу су васпитавали на истоветан начин. С друге стране, његова једина сестра увек је била на страни родитеља и јавно им се захваљивала на свему што су јој пружили: "Мајка о нама није бринула ништа мање него што друге жене брину о својој деци".
И док је Чарлс, као престолонаследник, морао да прође "кроз иглене уши" како би се припремио за оно што га чека (а начекао се), Ана је развила близак однос и са мајком и са оцем. Војвода од Единбурга био је посебно слаб на једину ћерку. До краја живота, портрет принцезе Ане стајао је на најистакнутијем месту у његовој радној соби.
"Имају исти оштар ум и бритак језик, брзо размишљају и не друже се са сваким", каже краљевски биограф Сали Бедел Смит и додаје да је брат био потајно љубоморан на наклоност родитеља према Ани. Упркос томе, увек је био близак са сестром. Управо га је она најчешће пратила на догађаје и учила га да јаше. Међутим, временом су њихова интересовања и личности постали дијаметрално супротни: Чарлс је деловао превише нежно и незаинтересовано за било шта, док је Ана, чврстог карактера и слободног духа, увек била спремна за акцију.
Ред, рад, дисциплина и - спортски дух
Мало ко ју је сматрао отелотворењем принцезе из бајке, јер је била миљама далеко од свих стереотипа. У младости је била лепа, по стандардима тог времена: раскошна дуга коса, аристократске црте лица, витка фигура... Но, њој изгледније био довољан – срећу је проналазила у послу, сматрајући да чињеница да је рођена са златном кашиком и свим могућим привилегијама не значи да треба да заборави на "свето тројство" које јој је усађено од малих ногу, а поменули смо га на почетку приче – ред, рад и дисциплина.
Своје краљевске обавезе прихватила је оберучке, чим је завршила школу. Њене активности у почетку су се сводиле на хуманитарне мисије и комуникацију са владиним званичницима, али увек је волела да чује и шта мисле грађани, да се упозна са њиховим животом и помогне где може. Њена највећа страст остала је иста до данас: то су коњи и јахање, љубав коју је наследила од мајке.
Желела је да усаврши своје вештине у коњичком спорту, чак је учествовала на професионалним шампионатима. Освојила је титулу на Европском првенству 1971. и пет година касније представљала Велику Британију на Олимпијским играма у Монтреалу, поставши први члан краљевске породице који се борио за медаљу на највећем планетарном спортском догађају.
Први брак и сукоб са братом
Првог супруга, поручника Марка Филипса, такође пасионираног јахача, упознала је 1968. Судбоносни сусрет догодио се на забави после једног такмичења, али варнице нису одмах севнуле. У међувремену је у њен живот ушао други официр, Ендрју Паркер-Боулс (ако вам презиме звучи познато, то је исти Ендрју који се 1973. оженио Камилом Шанд, данашњом краљицом).
Иако је био на гласу као женскарош од заната, Ана се није снебивала. Афера је била кратка, али интензивна. Схватили су да је пријатељство далеко бољи однос, и били су у праву, јер траје до данас.
Узгред, према речима списатељице Пени Џунор, управо је та краткотрајна веза била иницијална каписла чија је експлозија формирала љубавни троугао између Чарлса, принцезе Дајане и Камиле Паркер Боулс. Потоња се упустила у везу са престолонаследником искључиво да би се осветила бившем који је бацио око на принцезу, али се касније вратио старој девојци и оженио је.
"Стварно сам желела да га ударим"
Са Марком Филипсом, који је у међувремену постао капетан, Ана је почела да се забавља 1972, када је освојио златну медаљу на Олимпијским играма. Раскошно венчање одржано је наредне године у Вестминстерској опатији. Иако Марк не потиче из аристократске породице, њени родитељи нису имали ништа против брака. Елизабета је чак желела да му додели почасну титулу, али је одбио.
Свадба се одиграла на Чарлсов 25. рођендан, што је закомпликовало његов однос са сестром јер је сматрао, да као слављеник, добија премало пажње. Тадашњи принц од Велса није био одушевљен чињеницом да млађа сестра заснива породицу пре њега, али морао је да се помири са судбином.
Многи су заборавили на покушај атентата на принцезу Ану, у марту 1974. године. Док се са супругом враћала са добротворног догађаја, аутомобил им је блокирао младић по имену Ијан Бол. Пуцао је на возача и телохранитеља, као и на новинара листа Даилy Маил који се случајно нашао на лицу места. Инсистирао је да принцеза напусти возило. Одбила је. Испоставило се да је планирао да је отме и тражи откуп од два милиона фунти, с намером да новац донира Националној здравственој служби.
"Била сам бесна као рис. Рекла сам му да нећу изаћи из аута. Стварно сам желела да га ударим. Зауздавала ме је само чињеница да је могао да пуца на мене. Била сам изричито љубазна, глупо је бити непристојан чак и у таквој ситуацији", објаснила је касније. Потенцијални отмичар је на крају ухапшен. Имао је озбиљних проблема са менталним здрављем, па је, уместо у затвор, послат у психијатријску установу.
Први брак окончан скандалом
Круна брака који је деловао хармонично све до друге половине осамдесетих свакако су деца. Сина Питера донела је на свет 1977, а Зару три године касније. Но, после рођења ћерке, однос супружника почео је да се погоршава, и проводили су све мање времена заједно. Марк је све чешће гледао друге жене, а Ана му није остајала дужна. Разишли су се 1989, али јавност није одмах сазнала за то. Разлог је био прељуба чији је резултат имао име – Фелисити.
Наиме, Хедер Тонкин, учитељица са Новог Зеланда, обратила се принцези тврдећи да са њеним мужем има петогодишњу ћерку Фелисити. Открила је да их је капетан Филипс све време издржавао, да јој не треба ништа, и да само жели да отац коначно призна дете. Марк је негирао било какву умешаност у случај, међутим, тест утврђивања очинства га је демантовао. Убрзо је уследио и развод.
До тада је Ана већ била заљубљена у другог, опет "обичног човека". Њен изабраник био је краљичин ађутант, касније вице адмирал Тимоти Лоренс. Венчали су се у Шкотској, у децембру 1992. Церемонија је била изузетно скромна, јер нису желели никакву помпу. Од тада се не одвајају.
Принцеза или аскета?
Као једина ћерка британске краљице, могла је свакодневно да наручује креације са најскупљим потписима, да ужива у луксузу окружена армијом слугу, да се купа у злату, меду и млеку, али... Претенциозност и раскош никад нису биле њена "цуп оф теа". Штавише, за једну принцезу, Ана води прилично скроман живот.
Број запослених свела је на минимум. Нову одећу поручује само за посебне прилике, док је она коју поседује 30 или више година сасвим у реду за опуштеније, свакодневне активности.
Свет памти какву је важну улогу одиграла у ванредном историјском тренутку, када се Елизабета ИИ, после више од седам деценија на трону, преселила у краљевство небеско. Пре него што је преминула, изразила је жељу да управо Ана води главну реч у пратњи ковчега са њеним телом, слично задужењу које је и сама имала када је њен отац, Џорџ ВИ, 1952. године кренуо на последње путовање из Сандрингема.
Та улога захтевала је известан степен стоицизма, нешто што актуелни краљ не поседује, бар не у толикој мери као његова сестра. Али, зна се ко је "стена породице", како је с пуним правом зову.
У тренутку када је Британија добила новог монарха, почело је сасвим ново поглавље у њеном животу, јер није постала само његов саветник, већ је преузела и гомилу обавеза на највишем нивоу. Мачји кашаљ... Принцеза Ана једноставно је наставила да суче рукаве како би обавила оно што се обавити мора. То је за њу свакако част и привилегија.
(Блиц Жена)
БОНУС ВИДЕО:
