Роберто Бенињи рођен је 27. октобра 1952. године, а данас пуни 74 године.
Италијански глумац и редитељ светску славу стекао је култним филмом "Живот је леп". Иза ове необичне приче крије се и лично искуство његовог оца, који је током Другог светског рата био заточен у нацистичком радном логору.
Како су га инспирисале очеве приче
Бенињи је одрастао у Тоскани, у породици скромног порекла. Његов отац Луиђи био је италијански војник којег су током Другог светског рата заробили и одвели у немачки радни логор, у којем је провео две године. Након повратка кући, деци је причао о свом искуству, али не на начин на који би их додатно уплашио.
Уместо да их суочи са свим страхотама које је проживео, приче је често приповедао уз хумор, покушавајући да их заштити од ужаса рата. Управо тај начин приповедања оставио је дубок траг на Бенињија и касније постао једна од инспирација за филм "Живот је леп".
У интервјуу за магазин "Салон" из 1998. године, глумац је објаснио да су му се очеве приче вратиле у сећање док је са сценаристом Винченцем Черамијем разрађивао идеју за нови филм. Присетио се како су се он, мајка и сестре често смејали начину на који је отац описивао ратне догађаје.
"Моја мајка, моје сестре и ја често смо се смејали начину на који нам је отац причао приче. Причао нам их је на веома смешан начин. Као у мом филму, отац нам је причао као да је у питању бајка. Плашио се да ћемо се уплашити. Штитио нас је, као што ја у филму штитим сина, јер је то први инстинкт, заштитити дете", присетио се је Роберто.
"Одавно сам заборавио очеве приче, али су ми се вратиле када сам почео да радим на сценарију са Винченцем Черамијем. Сваког дана су ми у мислима били очева прича и његово лице, и то ме је веома дирнуло. Помислио сам да ми је можда отац предложио овај филм", истакао је тада.
Филм је почео да добија облик средином деведесетих, током разговора Бенињија и Черамија у једном римском ресторану. Глумац је импровизовао монолог о оцу који се налази у концентрационом логору и покушава да убеди сина да је све што им се догађа заправо игра. Идеја га је толико дирнула да је схватио да би управо таква прича могла да постане његов следећи филм.
У остварењу из 1997. године Бенињи игра Гвида, оца који, након што са сином заврши у нацистичком логору, покушава да га заштити од сурове стварности. Дечаку представља заточеништво као игру у којој морају да освајају поене како би на крају добили главну награду - тенк.
Иако је прича измишљена, емоција која је покреће дубоко је лична. Бенињи је у интервјуима наглашавао да филм није документарна реконструкција Холокауста, већ прича о љубави и очајничком покушају једног родитеља да сачува детињство свог сина чак и у најстрашнијим околностима.
На додели Оскара скакао је по седиштима од среће
"Живот је леп" постао је међународни успех, освојио бројне награде и изазвао снажне реакције публике. Филм је 1999. године освојио три Оскара, укључујући награду за најбољи филм на страном језику, данашњу категорију међународног филма, као и признање за најбољу мушку главну улогу које је припало Бенињију.
Тренутак када је његово име проглашено међу добитницима остао је један од најупечатљивијих у историји церемоније. Пресрећни глумац попео се на наслоне седишта и скакао преко њих док је ишао ка бини да преузме награду, не кријући одушевљење.
"Ово је страшна грешка, јер сам потрошио све своје знање енглеског!", поручио је Бенињи.
Током говора захвалио се сарадницима, родитељима и супрузи Николети Брашки, која је играла његову филмску супругу Дору. Награду је посветио и људима који су изгубили животе током Холокауста, уз поруку да је љубав оно што покреће свет.
"Дали су ми највећи поклон, своје сиромаштво, и желим да им захваљујем до краја живота", рекао је Роберто.
(Мондо)
БОНУС ВИДЕО:
