Док једни сматрају да хлеб треба избегавати због угљених хидрата, други истичу да он може бити део уравнотежене исхране. Шта кажу релевантне здравствене институције и стручњаци за исхрану?
Не постоји универзална препорука која одређује тачан број кришки хлеба које свака одрасла особа треба да поједе дневно. Препоручена количина зависи од енергетских потреба, физичке активности, остатка исхране и врсте хлеба који се једе.
Хлеб може бити део здраве исхране
Према британској Националној здравственој служби (НХС), намирнице богате скробом, међу којима су хлеб, кромпир, пиринач и тестенина, треба да чине нешто више од трећине укупне исхране. НХС наводи да ове намирнице представљају важан извор енергије, а могу допринети и уносу влакана, витамина и минерала.
Ова здравствена институција препоручује да се, када је могуће, бира интегрални хлеб, хлеб од целог зрна и друге варијанте са већим садржајем влакана. Бели хлеб такође садржи одређене витамине и минерале, али углавном има мање влакана од интегралног.
Да ли је важнија количина или врста хлеба?
Стручњаци са Харвард Т. Х. Цхан Сцхоол оф Публиц Хеалтх наглашавају да је, када је реч о угљеним хидратима, веома важан њихов квалитет. Интегралне житарице, попут целог пшеничног зрна и ражи, представљају бољи избор од претежно рафинисаних житарица.
Интегрални хлеб садржи више влакана и других корисних састојака који се у процесу прераде зрна могу изгубити. Због тога стручњаци саветују да се предност даје производима од целог зрна, уз проверу састава на декларацији.
То не значи да је бели хлеб аутоматски забрањен нити да је потребно потпуно избацити угљене хидрате из исхране. Важно је сагледати целокупну исхрану, а не само једну намирницу.
Колико износи једна порција хлеба?
Америчко удружење за срце (Америцан Хеарт Ассоциатион) наводи да једна кришка интегралног хлеба представља једну порцију из групе житарица. За одрасле особе, у зависности од енергетских потреба, наводи оквирно три до шест порција житарица дневно, уз препоруку да најмање половина буде од целих житарица.
Међутим, ове порције не односе се искључиво на хлеб. У њих улазе и друге намирнице, попут овсених пахуљица, пиринча и тестенине. Због тога се ова смерница не може тумачити као препорука да свако треба да поједе три до шест кришки хлеба дневно.
(Прва)
