У ноћи између суботе и недеље, 25. октобра 2026. године, казаљке враћамо један сат уназад.
Иако ћемо формално добити додатних 60 минута сна, промена времена ипак може да утиче на сан, будност и свакодневни ритам, јер се наш унутрашњи биолошки сат не прилагођава промени казаљки истом брзином.
Прелазак на зимско рачунање времена често се доживљава као пријатнија промена управо зато што спавамо сат времена дуже. Ипак, организму је потребно време да усклади ритам спавања, буђења, оброка и активности са новим распоредом светлости и мрака. Најновија истраживања показују да реакције нису исте код свих људи и да је јесења промена сата углавном другачија од пролећног померања времена унапред.
Шта се заправо дешава када померимо сат?
Наш организам не прати само време на сату, већ и природни циклус светлости и мрака. Тај систем, познат као циркадијални ритам, утиче на то када постајемо поспани, када се будимо, али и на различите процесе у телу током дана.
Када казаљке померимо за један сат, друштвени распоред се одмах промени, док се унутрашњи ритам прилагођава постепено. Зато неко већ првих дана може имати осећај да му се спава раније него иначе, да се буди у необично време или да му је тешко да се увече опусти.
Систематски преглед објављен 2025. године, који је обухватио 27 студија, показао је да промене рачунања времена могу бити повезане са променама у трајању и квалитету сна, као и са већом дневном поспаношћу. Ефекти су били израженији код људи који природно касније лежу и устају.
Да ли ћемо бити поспанији иако добијамо сат времена више?
Не нужно, али могуће је да се неколико дана не осећамо потпуно усклађено са новим распоредом. Код преласка на зимско рачунање времена сат се враћа уназад, па теоретски добијамо један сат сна. Ипак, ако сте навикли да лежете и устајете у одређено време, унутрашњи ритам неће се аутоматски померити тачно 60 минута.
Неко ће зато без проблема искористити додатни сат за спавање, док ће се неко будити раније него што жели. Промена може бити посебно приметна код људи који већ имају неправилан распоред спавања или код оних који тешко прилагођавају време одласка на спавање.
Важно је и да јесење враћање сата није исто што и пролећно померање унапред. Велики део истраживања указује на израженије проблеме са сном управо када се у пролеће губи један сат. Новији систематски преглед здравствених последица промене времена показује да јесенска промена може бити повезана и са неким повољним краткорочним исходима, укључујући дуже трајање сна, док су налази за друге здравствене последице неуједначени.
Ко би могао јаче да осети промену?
Не реагујемо сви на промену сата на исти начин. Посебно је важно када иначе природно одлазимо на спавање и будимо се, односно наш хронотип.
Људи који воле касније да легну могу теже поднети промене распореда, нарочито када оне утичу на време буђења због посла, школе или других обавеза. На прилагођавање могу утицати и године, свакодневне навике, изложеност дневном светлу и постојеће потешкоће са спавањем.
Зато није необично ако неко већ првог дана каже да се осећа потпуно одморно, док се друга особа жали на поспаност, мањак концентрације или поремећен ритам спавања.
Зашто је дневна светлост важна?
Један од најважнијих сигнала за наш унутрашњи сат јесте светлост. Она помаже организму да одреди када је време за будност, а када за припрему за сан.
После преласка на зимско рачунање времена, светло ће ујутру долазити раније, док ће се мрак појављивати раније увече. То мења тренутак у којем смо током дана изложени природном светлу и може утицати на наш ритам спавања и будности.
Због тога је корисно да током дана, посебно ујутру, проводимо што више времена на природном светлу. Увече, са друге стране, пригушивање светла и смањење времена пред екранима може помоћи организму да лакше препозна да се приближава време за спавање.
Како да се лакше навикнете на промену сата?
Добра вест је да због јесењег враћања сата не морате правити велике промене у свакодневици. Неколико једноставних навика може помоћи да прелазак буде што мање приметан.
Покушајте да задржите приближно исто време одласка на спавање и буђења, чак и током викенда. Немојте покушавати да "надокнадите" промену тако што ћете спавати много дуже него што вам је потребно.
Изложите се дневном светлу током јутра. Кратка шетња, одлазак пешке по намирнице или једноставно боравак напољу могу помоћи да организам добије јасан сигнал да је почео нови дан.
Избегавајте обилне оброке, алкохол и велике количине кофеина касно увече, нарочито ако већ имате проблема са спавањем. Пред одлазак у кревет покушајте да направите мирнију рутину и смањите коришћење телефона и других екрана.
Ако имате малу децу, не очекујте да ће одмах прихватити нови распоред. Постепено померање времена одласка на спавање за неколико минута током неколико дана може бити лакше него нагла промена.
(Лепа и срећна)
БОНУС ВИДЕО
