Нова студија, спроведена на више од 11.000 одраслих особа, показала је да је изложеност чак и слабом светлу током сна повезана са променама у структури и функцији срца.
Истраживачи упозоравају да би дуготрајно излагање ноћној светлости могло да буде један од фактора ризика за кардиоваскуларне болести.
Током већег дела људске историје ноћи није реметила светлост осим месечине. Данас је, међутим, права реткост спавати у потпуном мраку, без било каквог извора светлости, било да она потиче од уличне расвете, лампи или екрана паметних телефона.
Ново истраживање о утицају светлости током сна указује на то да ова наизглед безазлена навика може да буде повезана са променама у структури и функцији срца.
Истраживачи са Универзитета Тулејн анализирали су здравствене податке више од 11.000 учесника из британске базе података. Учесници су током седам дана непрекидно носили сензоре на зглобовима како би била измерена њихова изложеност светлости.
Три године након тог мерења подвргнути су магнетној резонанци срца, што је научницима омогућило да уоче промене и пре појаве првих симптома.
Тихо преобликовање срчаног мишића
Резултати студије показали су да су учесници изложени светлости јачој од три лукса имали значајне промене у облику срца у поређењу са онима који су спавали у потпуном мраку.
Светлост од три лукса је веома слаба и приближно одговара сјају три обичне свеће удаљене око метар од кревета. Ипак, срчани зидови учесника који су спавали у осветљеним условима били су 1,5 одсто дебљи, док је маса леве коморе била 2,4 одсто већа. Контрактилна функција, односно способност срца да ефикасно пумпа крв, била је смањена за 1,9 одсто.
„Ово је прва студија ове врсте и показује да је виши ниво светлости ноћу повезан са срчаним ремоделовањем. То је процес у којем се мењају структура и функција самог срца, што обично виђамо као одговор на тешки хронични стрес. То је начин на који се наше тело прилагођава, али дугорочно слаби срце и може довести до инсуфицијенције“, објаснио је епидемиолог Лу Ђи.
Повезаност са дужином сна и здрављем
Иако су уочене структурне промене субклиничке, односно јављају се без видљивих симптома, истраживачи указују на њихов могући клинички значај.
Паралелна анализа, која је обухватила око 70.000 људи, показала је да су особе са највећом изложеношћу ноћној светлости имале 29 одсто већи ризик од срчане инсуфицијенције, 33 одсто већи ризик од можданог удара и 26 одсто већи ризик од смрти услед кардиоваскуларних болести током десетогодишњег периода.
Научници сматрају да би једно од објашњења могло да буде ремећење природног циркадијалног ритма. Познато је да излагање светлости током ноћи може да утиче на лучење мелатонина, хормона који има важну улогу у регулисању циклуса спавања и будности.
Један од могућих механизама јесте и краће трајање сна. Хронични недостатак сна повезује се са повишеним крвним притиском и повећаним нивоом хормона стреса, што временом може додатно да оптерети кардиоваскуларни систем.
Тама као нови знак виталности
Смањење изложености светлости током ноћи релативно је једноставно. Екран паметног телефона може да емитује светлост јачине и до 80 лукса, што вишеструко премашује праг коришћен у истраживању.
Стручњаци зато саветују употребу завеса које блокирају спољну светлост и маски за спавање, као и прекривање светлосних индикатора на кућним апаратима у спаваћој соби.
За квалитетан ноћни сан препоручује се да осветљење у просторији буде сведено на најмању могућу меру, што ближе природном мраку.
Кардиолог Томас Минсел и његове колеге истакли су да резултати истраживања указују на потребу да се више пажње посвети светлости као фактору из окружења који може да утиче на здравље.
Порука истраживача је да би услови осветљења током сна могли да добију значајније место у процени фактора који утичу на кардиоваскуларно здравље.
(РТС)
БОНУС ВИДЕО
