Зашто нека деца готово никада не добију прехладу, док се друга разболе и по десетак пута годишње. Јапански педијатри годинама указују да одговор није у генетици, скупим суплементима нити у такозваним „јаким“ имуним системима, већ у једној једноставној навици која се у Јапану учи још од раног детињства.
Реч је о испирању уста и грла чим се дође кући. У јапанским породицама, школама и вртићима ова пракса је подједнако уобичајена као прање руку. Деца се већ око друге године живота, кроз игру и уз помоћ родитеља, уче да исперу уста водом, често благо посољеном, пре него што наставе са дневним активностима.
Објашњење је једноставно и засновано на биологији. Већина респираторних вируса не започиње инфекцију у плућима. Они најпре улазе кроз уста, грло и носне пролазе, где се задржавају на површини слузокоже пре него што успеју да се вежу за ћелије и започну размножавање. Управо тај кратки период представља „прозор“ у којем је могуће уклонити велики део вируса пре него што дође до инфекције.
Испирање уста и грла помаже да се вируси физички уклоне са слузокоже, смањи укупно вирусно оптерећење и прекине рани стадијум размножавања. Слана вода додатно ствара неповољно окружење за микроорганизме, због чега се они теже умножавају. Зато се ова навика у Јапану не сматра лечењем, већ превенцијом.
Родитељи у Јапану често примећују и додатне користи. Деца имају мање упала грла, здравије десни и зубе, свежији дах и ређе алергијске реакције. Опште здравствено стање у сезони прехлада и грипа знатно је стабилније, а опоравак, када до инфекције ипак дође, краћи и блажи.
На то је указала и јапанска педијатрица др Танака, која је упоређивала учесталост прехлада код деце истог узраста у Јапану и Сједињеним Америчким Државама. Док јапанска деца у просеку имају једну до две прехладе годишње, код америчке деце тај број достиже и осам до дванаест. Биологија је иста, разлика је у свакодневним навикама.
Ипак, ова метода се ретко промовише ван Јапана. Разлог је, према речима саме др Танаке, прилично једноставан. Сувише је једноставна, нема финансијски потенцијал, не учи се систематски на медицинским факултетима, а родитељи су често навикнути да решење потраже у лековима, уместо у рутини.
У јапанској пракси, испирање се препоручује по повратку кући, након боравка у јавном превозу, пре оброка и при првим знацима слабости. Не захтева посебну опрему, довољне су топла вода и мала количина соли, а цео поступак траје свега минут. Уста се испирају око тридесет секунди, затим се грло благо гргољи још тридесетак секунди, након чега се течност испљуне.
Суштина ове навике није у спектакуларним резултатима преко ноћи, већ у доследности. Рутина, како кажу јапански лекари, увек побеђује отпор. Када се мала превентива понавља сваког дана, она дугорочно обликује здравље.
Снажан имунитет, порука је коју ова пракса носи, не гради се увек додавањем још суплемената и препарата. Понекад се гради уклањањем претњи на самом улазу у организам. Очистите пролаз, заштитите систем и дозволите телу да уради оно што већ зна да ради.
(Нова)
БОНУС ВИДЕО:
