Јуче пријатељи, данас непријатељи. Донедавно солидарне колеге, однедавно супарнички табори.
Шта је то што може да испровоцира оно вучје у човеку, који је повод за беспоштедни рат против других, када и зашто племенитост, љубав и саосећање почињу да се посматрају преко нишана, говори др Ратко Божовић, социолог културе.
Прочитајте још: Ова девојка је одустала од тражења партнера преко апликације, па је пробала другачију методу - храбру и отворену (ВИДЕО)
Божовић каже да је пресудно постојање или одсуство мржње која је, иако представља антрополошку грешку, овде незаобилазна категорија.
- Она суштински указује на проблем неприхватања различитости и одсуство дијалога. А онда када није прихватљиво постојање разлика у мишљењу, формира се аномична заједница, са елементима хаоса и безакоња. Долази до прљаве игре, подметања, омаловажавања - објашњава социолог културе.
Одједном је постао непријатељ. Да ли је стварно одједном?
Иако на први поглед изгледа да се неко према нама само одједном понео вучје непријатељски, то се не дешава "одједном".
Прочитајте још: Ако поседујете ову особину бићете срећније у вези
- То се по правилу увек дешава када уочимо да је неко у нечему бољи од нас, али не желимо то да прихватимо, па покушавамо да га дискредитујемо. Не можемо да истрпимо његову оправдану супериорност, успех, знање, диплому, функцију. Мржња остаје као једино утемељење човека који човеку постаје или је све време вук - каже саговорник.
На радном месту у први план избијају лаж, оговарање и замка за колегу прекопута нашег стола. Светимо се некоме ко нам можда ништа лоше није рекао нити урадио, али робујемо предрасуди коју смо о њему наследили.
Пријатељу забадамо нож у леђа да би били бољи.
Пријатељу забадамо нож у леђа у намери да га осујетимо у нечему, показујући да смо му заправо непријатељи. Чак и помисао о исправном и неисправном поступању је у сасвим другом плану, јер из нас проговарају осујећеност, мржња, завист, стереотипи, жеља за дисквалификацијом других и тежња да будемо први и најбољи, газећи чак и преко "лешева".
Прочитајте још: Да ли деца због брзе хране имају лошије оцене?
- У томе се заправо најбоље сналазе људи ниског морала и најнижих мотива. Тамо где експлодира мржња, разбуктавају се све оне потиснуте страсти, фрустрације и агресија. Како сам у књизи "Геометрија мишљења" описао, онај који завиди другоме опстаје као константа паланачког стила живљења и њеног тривијалног позоришта, у коме се представа бешчашћа одиграва непрестано; она има и своје редитеље и своје глумце, па тако свако може злом вољом завидљиваца бити оклеветан најгнуснијим лажима. И никоме ништа - каже Божовић и додаје да се у томе губи и најелементарнија пристојност.
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
