Скочила је у реку након жустре расправе са оцем њеног другог детета и може се рећи да је живот Џејн Биркин био све сем миран
Данас је трећа година од смрти незаборавне Џејн Биркин; преминула је 2023. у 76. години. Тело глумице и певачице пронађено је у њеном стану у Паризу. Пред крај је водила миран живот, али пре тога је било много необузданих авантура, од којих јој је најдража љубавна авантура са Сержом Генсбуром.
Обожавала је свој дом и увек је више волела да тамо проводи вечери него на бучним забавама, којих се уморила. Волела је софу од сомота са превеликим јастуцима, тапете са приказима животиња и природе, полице препуне књига.
Али највише од свега, волела је своју кухињу, која се отварала на терасу са стакленим кровом. Колико је сати провела на тераси! Колико је тренутака из прошлости памтила, превара и људи који више нису са њом.
Отац другог детета јој је најдражи
Један од њих, и најважнији на овој листи, био је Серж Генсбур. Отац њене средње ц́ерке,човек који ју је научио да воли. Онај за чију је смрт кривила себе. Сада се никада нец́е раздвојити.
„Управо сам завршила снимање филма у Француској под називом 'Слоган', у којем глуми човек кога волим. Зове се Серж Генсбур. Мало је чудан, али га волим. Он је другачији од било кога кога сам икада познавала - прилично је понижен, али истовремено је чист“, описала је Џејн Биркин тренутак када је упознала Сержа.
Она је имала 22 године, он је вец́ имао 40. Била је слика невиности, са широко отвореним очима, уредним уснама и дугом, сјајном косом. Лепотица! Он - са својим штрчец́им ушима и огромним носом, рашчупаном и разбарушеном косом, вулгарним осмехом и погледом који је свлачио. Чудовиште! Али жене су га обожавале и нису чак ни покушале да угасе пламтец́у ватру када је Серж ушао у собу.
Његова прва жена била је Јелисавета Левицкаја, чланица древне аристократске породице и ц́ерка руских племиц́ких имиграната. Његова друга и последња званична супруга била је Франсоаз-Антоанета Панкраци, бивша супруга кнеза Голицина. Затим је имао кратку аферу са Брижит Бардо, а потом је Генсбур упознао Џејн Биркин.
„Ова невероватно мршава, витка девојка са густом пепељасто плавом косом и плавим очима у облику бадема је лице нове ере“, рец́и ц́е он о њој и заљубити се.
Те вечери су отишли у париски бар, пили вино и играли. Тада је Џејн направила неочекивано и дубоко откриц́е: испод дрске и самоуверене слике Сержа, крио се рањив и стидљив Серж. Управо тако ц́е се заљубити у њега.
Примерци песме су уништени након забране
Серж ц́е са Џејн отпевати песму коју је написао након страствених ноц́и са Брижит Бардо: „Волим те. И ја волим тебе... не.“ Текст је једноставан, говори причу о двоје људи страствено заљубљених. Уместо рефрена, чују се интензивно еротски уздаси. Толико реалистични да је током снимања Генсбур чак сигнализирао Џејн да ублажи свој жар.
„Сец́ам се једног пута у Паризу, пре званичног објављивања плоче, били смо у ресторану и Серж је замолио конобара да пусти демо песму. Лета 1969. године, ни Џејн ни Серж нису били препознати на улици. Ручали смо и песма је почела. Сец́ам се да сам посматрао лица гомиле док су из грамофона почели да долазе јауци. Гледали смо, изгледајуц́и потпуно невино, како муштеријама пада вилица“, присетио се Џејнин брат, Ендру Биркин.
Био је то хит, али ризичан – чак и за 1969. годину, са својом поруком „слободне љубави“. Први који су се успротивили томе били су Ватикан и папа.
Прогласио је песму крајње неморалном и приморао италијанску владу да забрани плочу. Повучена је из продаје у Шпанији, Енглеској, Шведској и Бразилу. Филипс је брзо уништио преостале примерке, али они који су успели да је купе дистрибуирали су је преко пиратских сервиса – и тако је песма наставила свој марш широм света.
Наставила је са животом након превара
Било је то срец́но време. Било је то лудо време. Биркин и Генсбур су се често јавно свађали – по могуц́ству пред сведоцима. Кажу да је Џејн чак једном скочила у Сену када је Серж појурио за њом после још једне свађе.
Имали су ц́ерку Шарлот, купили су велику куц́у у Паризу, били су непристојно срец́ни, али... У таквим причама увек се појави нека врста „али“, а у овој причи то је била зависност од алкохола и Сержове љубавнице.
Раскинули су. Он је отишао у дивљу лудорију, заљубљујуц́и се у једну девојку за другом. Она је поново пронашла љубав у наручју редитеља Жака Дојона, са којим је родила ц́ерку 1982. године. Серж јој је први честитао, пославши кутију беби одец́е и честитку са натписом „папа де“ (други тата), а касније је постао кум бебе Лу.
Биркин никада није опростила Генсбуру његова неверства, али му је дозволила да јој остане пријатељ – и он јој је био захвалан на томе до краја својих дана. Међутим, Џејнин муж није био нимало срец́ан због трец́ег точка у њиховом браку. А када је Серж умро, Жак није делио Џејнину тугу. Неколико година касније, раздвојили су се.
Није могла себи да опрости смрт
Серж Генсбур је умро 1991. године. Узрок смрти био је његов пети срчани удар.
Мало људи тугује за бившим мужем као што је то чинила Биркин. Провела је неколико дана поред његовог тела. Џејн је била сигурна да би, да га тада није напустила, да га није оставила самог да се суочи са својим демонима, он још увек био жив.
На сахрани Сержа Генсбура, Џејн је ставила свој талисман - слатког плишаног мајмуна кога је чувала од детињства - у његов ковчег. „Да би га мој мајмун штитио, попут фараона, у загробном животу.“
Џејн Биркин је водила личне дневнике током целог живота, који су постали основа за њену чувену књигу „Дневник мајмуна“. Године 1973, одговарајуц́и на питање о најважнијој ствари у животу, написала је: „Најважније је бити са онима које волиш и никада се не одвајати од њих. То је једина ствар на свету коју вреди неговати.“
„Серж је био важан део мог живота. Био је мој пратилац, мој најбољи пријатељ. Могао је да сврати у било које доба дана или ноц́и, и увек смо имали собу за њега. Скувала бих му вечеру или му доносила шољу чаја — и седела бих са њим и ц́аскала. Имала сам срец́е: никада нисам заиста изгубила Сержа.“
(Стил)
БОНУС ВИДЕО:
