Свеће и кандила са уљем су се употребљавали у црквама још у давно време
Свеће су палили и свети апостоли, и први Христови следбеници, када су се окупљали ноћу ради проповеди Божије речи, молитве и ломљења хлеба. О томе се говори у књизи Дела светих апостола: “И бијаху многе свијеће горе у соби где се бијасмо сабрали” (Дела XX, 8).
У првим вековима хришћанстава за време Богослужења су се увек палиле свеће и та пракса је остала таква до данашњих дана. Свеће се пале како би разгнале мрак и просветли ум светлошћу Христове истине.
Зашто се пале свеће?
С једне стране је за то постојала потреба: хришћани, гоњени од многобожаца, су се ради Богослужења удаљавали у подземлја и катакомбе, а она су углавном служена ноћу, те се није могло без светиљки. Али са друге стране и оно што је најважније, светлост је имала духовни значај.
"Код нас се Богослужење никада не служи без светиљки", говорио је учитељ Цркве Тертулијан, "али их ми не користимо само да бисмо разгонили ноћну таму, - јер Литургију служимо при дневној светлости, већ ради тога да бисмо помоћу њих изобразили Христа – несотворену светлост, без које бисмо и у сред бела дана лутали у мраку".
БОНУС ВИДЕО:
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
