Sveće i kandila sa uljem su se upotrebljavali u crkvama još u davno vreme
Sveće su palili i sveti apostoli, i prvi Hristovi sledbenici, kada su se okupljali noću radi propovedi Božije reči, molitve i lomljenja hleba. O tome se govori u knjizi Dela svetih apostola: “I bijahu mnoge svijeće gore u sobi gde se bijasmo sabrali” (Dela XX, 8).
U prvim vekovima hrišćanstava za vreme Bogosluženja su se uvek palile sveće i ta praksa je ostala takva do današnjih dana. Sveće se pale kako bi razgnale mrak i prosvetli um svetlošću Hristove istine.
Zašto se pale sveće?
S jedne strane je za to postojala potreba: hrišćani, gonjeni od mnogobožaca, su se radi Bogosluženja udaljavali u podzemlja i katakombe, a ona su uglavnom služena noću, te se nije moglo bez svetiljki. Ali sa druge strane i ono što je najvažnije, svetlost je imala duhovni značaj.
"Kod nas se Bogosluženje nikada ne služi bez svetiljki", govorio je učitelj Crkve Tertulijan, "ali ih mi ne koristimo samo da bismo razgonili noćnu tamu, - jer Liturgiju služimo pri dnevnoj svetlosti, već radi toga da bismo pomoću njih izobrazili Hrista – nesotvorenu svetlost, bez koje bismo i u sred bela dana lutali u mraku".
BONUS VIDEO:
Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU
