Да ли сте се икада запитали зашто понекад реагујете претерано – кажете или урадите нешто због чега касније искрено жалите? Разлог за то често није сама ситуација, већ емоционални окидач који је активиран у вама.
Окидачи су дубоко усађене емоционалне реакције, настале као одговор на неразрешене доживљаје из прошлости. Они често потичу из детињства и везани су за одређене наративе – унутрашње приче које смо сами себи испричали да бисмо преживели. Када научимо да препознамо и преиспитамо те наративе, окидачи губе своју моћ над нама. Ево како можете да започнете тај процес.
Шта се заправо крије иза емоционалних окидача?
Емоционални окидачи нису случајни. То су „ране тачке“ наше психе које носимо из детињства. Када нас неко данас повреди, увреди или занемари, ми често не реагујемо као зреле особе, већ као повређено дете које поново проживљава стари бол. Например, дечак који је одрастао поред агресивног родитеља можда је научио да се повлачи кад год неко повиси тон. Та стратегија му је некада служила као заштита, али, у одраслом добу, исти образац понашања може ометати његове блиске односе, јер уместо разговора – он бежи.
Наративи који покрећу бол
У корену сваког окидача налази се унутрашњи наратив – прича коју смо створили о себи и свету. Можда је то нешто попут: „Нисам довољно добар“, „Љубав значи бол“ или „Морам све сам“. Ови наративи нису увек свесни, али нас воде као невидљиви сценарио у позадини.
Шема по којој функционише окидач може се описати овако:
1. Нешто се догоди у садашњости.
2. То изазове емоцију.
3. Та емоција пробуди сећање на стару ситуацију.
4. Старо осећање активира стари наратив.
5. Реагујемо у складу са тим наративом – а не у складу са реалношћу.
5 корака до ослобађања од окидача
Добра вест је следећа – наши унутрашњи наративи нису непроменљиви.
Ево како да их препознате и преобликујете:
1. Препознајте тренутак када сте „покренути“
Уместо да се осуђујете, само приметите: Ово је била јака реакција. Шта се управо догодило у мени?
2. Застаните и удахните
Када препознате окидач, покушајте да се не уплетете одмах у емоцију. Неколико дубоких удисаја може вратити присутност.
3. Потражите поруку иза емоције
Запитајте се: Кога или шта ово заиста представља? Шта ми ово осећање говори о некој старој причи у мени?
4. Идентификујте наратив који вас води
Која је порука коју сам некада усвојио? („Морам бити савршен да бих био прихваћен“, „Бити рањив је опасно“…)
5. Преобликујте наратив
Поставите себи нову, зрелу и саосећајну поруку: „Моје потребе су важне“, „Имам право да се чује мој глас“, „Безбедан сам иако неко не одобрава моје мишљење“.
На крају - будите стрпљиви према себи
Ослобађање од емоционалних окидача није тренутан процес. То је пут самосвести, зрелости и унутрашње трансформације, али, сваки пут када уместо реакције изаберете свест, учите своје унутрашње дете да је сада безбедно.
Запамтите – не морате више да живите по старим сценаријима. Ви можете писати нову причу.
