Родио се у области Ликији у граду Патари око 270. године
Никола Мирликијски (грчки: Νικόλαος, Никóлаос; рођен око 270. године, умро 6. децембра 343. године), познат и као свети Никола Чудотворац, је био епископ Мире Ликијске у Малој Азији (данашња Турска).
Живео је у 4. веку у граду Мира. Био је познат је по томе што је тајно давао људима новац, а сада се на западу често пореди са Деда Мразом. Деда Мраза на енглеском зову Санта Клаус (Санта Цлаус) што је скраћено од Санта Николаус (Санта Ницхолаус, "свети Никола").
У читавом хришћанству се поштује као светитељ и чудотворац. Свети Никола је заштитник путника, морепловаца, трговаца, стрелаца, деце, и студената у Грчкој, Русији, Црној Гори, Македонији и Србији. Такође свети Никола је у Србији једна од најчешћих слава.
Прочитајте још: КАКО СЕ ПИШЕ: Српска православна црква или српска православна црква, упознајте се правописним правилима везаним за верске организације
Родио се у малоазијској области Ликији у граду Патари око 270. године. Његови родитељи, отац Теофан и мајка Нона имали су само њега. При крштењу је добио име Николај, што у преводу значи победитељ народа. Духовном животу поучавао га је стриц Николај епископ Патарски. Они су се заједно замонашили у манастиру "Нови Сион". Након смрти својих родитеља, продао је цело имање и новац је разделио сиротињи. Неко време је био свештеник у свом родном граду. Одликовао се милосрђем, али пошто је био скроман, повукао се у самоћу и безмолвије да тако сачека смрт. Хришћани верују да му се потом јавио глас Господњи и рекао му: "Николаје, пођи у народ на подвиг ако желиш бити од мене увенчан". Тада је напустио пустињачки живот и отишао у народ. Изабран је за архиепископа града Мира у Ликији (област данашње Турске).
Током владавине царева Диоклецијана и Максимијана у време гоњења и мучења хришћана био је затворен у тамницу, али ни ту није престајао да проповеда и шири хришћанство. Присуствовао је Првом Васељенском сабору у Никеји, али због тога што је ударио александријског свештеника Арија, оптуженог за јерес, удаљен је са сабора и забрањено му је даље присуство. У хришћанској традицији се спомиње да су му одобрили поновно присуство на сабору тек када се преко изабраних архијереја јавио глас Господа Исуса Христа и Пресвете Богородице, да је учињена велика неправда према Светом Николају.
Људи су га још за време његовог живота сматрали за светитеља. Призивали су га у помоћ при болестима, некој несрећи или немоћи. Хришћани верују да се он свима одазивао и да свима је помагао, а да је из његовог лица сијала светлост. У старости се разболео и преминуо 6. децембра 343. године. Свети Никола се и слави се тога дана, што је уствари 19. децембар по старом календару.
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
