Њихов начин размишљања утиче на њихову погрешну перцепцију времена
Људи који стално касне често су оптимистични и нереални, а такав начин размишљања утиче на њихову перцепцију времена.
Они то не раде намерно, већ искрено верују како ће успети да обаве све што су испланирали и дођу где треба на време. Али, тај план им се увек некако изјалови и тако стално касне, објашњава Дајана Делонзор у књизи "Невер Бе Лате Агаин".
Додаје како такви људи знају да имају меморисано једно сећање старо можда целу деценију када су заиста успели све да заврше и дођу негде у договорено време, па мисле како то могу да понове.
Професор психологије Џеф Конте са Универзитета у Сан Дијегу спровео је истраживање на ту тему - испитао је два типа личности - тип А (нестрпљиви и склони такмичењу) и тип Б (креативни и опуштени). Појединце склоне кашњењу сврстао је у тип Б.
Задатак испитаника из обе групе био је да покушају да погоде колико времена је прошло (а прошао је тачно минут). Људи из групе А рекли су 58 секунди, а из групе Б 77 секунди. Овим је доказао да људи који стално касне заиста имају другачију перцепцију времена, односно немају правилан осећај за пролазност времена.
Такође, ови типови људи се не љуте када други касне, јер их гледају кроз ширу слику. Уз то су спонтанији, не замарају се стварима на које не могу да утичу, нпр. тиме што аутобус касни. Зато око себе шире позитивну енергију која је другима пријатна.
Они су у стању да пакују ствари у торбу пет минута пре поласка на пут, нађу смештај или лет у задњи час... Они су оптимистични и не размишљају како неће успети у томе што су наумили, па макар то радили у задњи час.
Због тога знају да буду успешнији у животу и имају шансе дуже да живе од људи који не касне никада. Али, имају и они својих мана, кажу истраживачи. Како не могу да контролишу време, тако често немају контролу ни над новцем, нису истрајни у нпр. завршетку дијете коју су започели. Они више живе за садашњост него будућност, па им и штедња за старост није јача страна.
БОНУС ВИДЕО:
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
