Према оригиналној причи њена душа је лутала 300 година
Један од највољенијих Дизнијевих анимираних филмова „Мала сирена“ добио је и своју играну верзију. Биће то прилика да поново заронимо у магични свет морског краља Тритона, пратимо авантуре Аријел док покушава да постане људско биће и освоји срце принца Ерика, и уживамо у препознатљивој музици и песмама које су одавно постале саставни део одрастања генерација деца.
Већ и сам трејлер обећава иносталгично путовање у детињство за оне који се сећају Дизнијевог класика из 1989. године, али и један, потпуно нови доживљај познате бајке која ће сасвим сигурно привући и млађу публику која тек треба да упозна и заволи плејаду сјајних ликова који се појављују у овом остварењу.
Иако се Дизнијеви филмови увек чекају са великим нестрпљењем и иако их увек прати велико интересовање публике, „Мала сирена“ је ипак нешто посебно. Зато је сада идеално време да се подсетимо –
Како смо, зашто и када толико заволели „Малу сирену“?
Све је почело од бајке…
Дизнијев цртани свакако је најпознатији, али све је заправо почело од бајке „Мала сирена“ (у оригиналу „Ден лилле хавфруе“) коју је дански писац Ханс Кристијан Андерсен написао још почетком 19. века. Дело је први пут објављено 1837. као део збирке „Бајке испричане за децу“ у којој се налазило још осам Андерсенових прича.
Верује се да је инспирацију за „Малу сирену“ Андерсен пронашао у грчким митовима о сиренама – заводницама које песмом маме морнаре како би се њихови бродови насукали на хриди, али и у бајци „Ундина“ Фридриха де ла Моте Фукуе, немачког писца из периода романтизма, о женском воденом духу који се удаје за витеза са копна како би стекао душу.
Сама Андерсенова прича доста је мрачнија од оне коју је Дизни приказао. Мала сирена, једна од шест прелепих ћерки морског краља, заљубљује се у принца који живи у краљевству изван воде. Након што јој бака открије да само људска бића имају бесмртну душу и да ће, само ако се човек заљуби у њу и ако се венчају и она стећи једну, Мала сирена одлучује да се одрекне живота у мору и оде на копно. Свој глас трампи са вештицом за ноге и придружује се принцу у његовом двору.
Прича, међутим, има тужан крај – Мала сирена не успева да освоји љубав краљевића, он се заљубљује и венчава са другом, а Мала сирена умире поставши морска пена. У последњим пасусима приче, сирена постаје „ћерка ваздуха“, дух који ће током 300 година имати прилику да на Земљи чини добра дела и на тај начин добије сопствену душу. Након тога, баш као и људи, доспеће на небо.
Бајка је још за време Андерсеновог живота стекла велику популарност, али и изазвала бројне критике, пре свега, због завршетка. Иако је током деценија било много тумачења симбола и порука које је дански књижевник хтео да пошаље, данас већина мисли да је бајка о малој сирени, пре него љубавна прича, заправо прича о потрази за душом.
А онда је дошао Дизни…
„Мала сирена“ први је цртани из такозване ере „Дизнијеве ренесансе“. Пратили су га мега-популарни „Лепотица и звер“ (1991), „Аладин“ (1992) и „Краљ лавова“ (1994), али у срцима публике (старе и младе) она је задржала почасно место.
Занимљиво је да је још Волт Дизни лично имао план да на основу Андерсенове бајке направи анимирани филм. Рад на том пројекту почео је још крајем ’30-их, недуго после „Снежане и седам патуљака“, али је идеја на реализацију ипак чекала деценијама.
Тек 1985. док су радили на цртаћу „Миш Базил, велики детектив“, редитељски и сценаристички двојац Џон Маскер и Рон Клементс дошао је на идеју да направи дугометражни цртани филм по мотивима Андерсенове бајке. План је заживео и „Мала сирена“ премијерно је приказана 17. новембра 1989. као 28. Дизнијев дугометражни филм и одмах је постала планетарни хит.
Критика је хвалила анимацију и ликове. Публика је обожавала причу. Са структуром сличном оном која може да се види у бродвејским мјузиклима и Аленом Менкеном на челу композитора, „Мала сирена“ донела је низ музичких тема и песама које су постале хитови независно од цртаног филма. Нумере попут „Парт оф Yоур Wорлд“ и „Ундер тхе Сеа“ и данас су легендарне, а ова друга, компанији је донела Оскара за најбољу песму. Те године „Мала сирена“ освојила је и Оскара за најбољу музику.
О томе да је реч о култном остварењу, вољеном од публике колико и хваљеном од критике, говори и податак да је „Мала сирена“ једно од остварења које је изабрано од Конгресне библиотеке за чување у Националном филмском регистру Сједињених Америчких Држава као „културолошки, историјски или естетски значајан“ филм.
Чињеница да су Аријел и дружину подједнако заволели и стари и млади довела је до стварања читаве франшизе. 2000. године цртани је добио наставак под називом „Мала сирена ИИ: Повратак у море“, а 2008. изашао је и анимирани филм чија се радња дешава пре првог дела – „Мала сирена: Аријелин почетак“. Исте године, на Бродвеју је почео да игра и мјузикл „Мала сирена“.
(Историјски забавник)
БОНУС ВИДЕО:
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
