Љубавна прича једног од највећих уметника 20. века
У времену између два светска рата Париз је постао највећи уметнички центар који је био уточиште највећих уметника тог доба као сто су Пабло Пикасо, Дијего Ривера, Констатин Бракуши и Амедео Модиљани.
Више од његових слика, интригирао је приватним животом, а о љубавној причи коју је Модиљани доживео и дан данас се прича...
Модиљани је рођен 1884. у Ливорну, у јеврејској породици. Његов сликарски таленат је препознат још када је био дете али, како се отац противио томе да му син постане сликар, свој дар вероватно никада не би развио да није било мајке која га је подржавала и - чињенице да је био јако болешљив.
Прочитајте још: Отпевао је хит "Јужна пруга" па нестао: Где је данас и шта ради Зоран Ванев? (ФОТО)
Године 1898. Модиљани се разболео од тифуса. После опоравка било му је дозвољено да напусти школу и да похађа наставе цртања и сликања у уметничкој академији у Ливорну.
Неколико година касније, Модиљани прелази у Париз и ту формира свој препознатљиви стил - сликања, али и живота.
Негде у ово време код сликара су се вероватно појавили и први трагови туберкулозе, али он је прикрива алкохолом, опијатима и дрогама, па све чешће нападе кашљи и исцрпљености приписује свом порочном животу, а не болести.
Био је познат и по скандалозном понашању које је шокирало тадашње Парижане. Умео је да се скине го насред улице само да би провоцирао реакције углађених пролазника. Пратиле су га и многобројне љубавне афере са удатим женама.
Иако његова дела данас вреде право богатство, није увек било тако. За његовог живота, био је цењен сликар, али не и довољно плаћен. Живео је у сиромаштву до самог краја живота.
А онда је упознао њу и његов живот је добио смисао
Амедео Модиљани је био јако интересантна личност у Паризу. Шармантан, непосредан и са великим осмехом је прилазио женама. Лако је освајао женска срца, а оне су остале овековечене на портретима као његове музе.
Ипак његова највеће љубав је била Жан Ебутерн, деветнаестогодишња студенткиња, коју је упознао 1917. године. Крхка, нежна, деликатних црта лица и кестењасте косе, била је готово зичко остварење Модиљанијевог појма женске лепоте.
Обострана љубав букнула је готово одмах и она постаје најсликанији модел. Међутим овој вези су се жестоко противили родитељи Жан Ебутрен. Као узорни католици нису могли да се помире са чињеницом да је изабраник њихове ћерке Јеврејин. Упркос њиховим противљењима, она одлучује да се пресели код свог изабраника.
Модиљани и Жан су се, на око годину дана, из Париза склонили у Ницу и у том периоду настају његова напознатија и данас најскупља дела. Крајем 1918. Модиљанијева партнерка је родила њихову ћерку назвавши је својим именом - Жан.
Одлучују да се врате у Париз и тада се чинило да ће ипак све бити у реду. Међутим, године порочног живота су почеле да узимају данак.
Игноришући подмуклу болест, Модиљани је само убрзао напредовање туберкулозе. Коначно је изгубио битку са болешћу 24. јануар 1920. Било му је само 35 година.
Скрхана болом, дан након његове сахране Жан је извршила самоубиство скочивши кроз прозор из стана својих родитеља на петом спрату. Била је у осмом месецу трудноће носивши њихово друго дете.
У први мах, породица није испошровала њену жељу да буде сахрањена поред вољеног партнера. Тек после 10 година дозволили су да њени посмртни остаци буду пренети у Модиљанијеву гробницу на чувеном париском гробљу Пер Лашез. На његовом гробу пише: “Покосила га је смрт у тренутку славе”, а на њеном: “Верни пратилац у екстремној жртви”.
БОНУС ВИДЕО:
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
