Први српски устав због својих слободоумних идеја изазвао страх у целој Европи и шире
Један од најважнијих симбола борбе српског народа за слободу, али и за грађанска права јесте Сретење. Установљен је као Дан државности у спомен на дан када је на збору у Орашцу 1804. дигнут Први српски устанак, али се прославља и као Дан уставности Србије у спомен на дан када је у Крагујевцу 1835. издат и заклетвом потврђен први Устав Књажевства Србије - Сретењски устав.
Пре тачно 220 година почела је Српска револуција, највећи народни устанак у историји Отоманског царства, који је омогућио настанак Србије какву данас познајемо.
Историчар Момчило Павловић истиче значај та два важна догађаја, која су у основи државности, уставности и идентитета српске државе.
- На Сретење 1804. у Орашцу је подигнута Буна против дахија, која је касније прерасла у устанак, а 1835, опет на Сретење, сазвана је посебна Сретењска велика народна скупштина у Крагујевцу, која је донела тзв. Сретењски устав, односно устав Кнежевине Србије. Србија је била прва земља на Балкану, која је имала свој устав и прва земља која је имала Народну скупштину - навео је Павловић.
Пуно је истина о Сретењском уставу из 1835. и околностима његовог доношења које су остале неиспричане - почев од дрхтања деспота кнеза Милоша пред побуњеницима до страха чак и највећих светских сила.
Карађорђе био трећи избор за вођу устанка
Велики Карађорђе био је тек трећи избор за вођу устанка. Наиме, за вођу устанка на скупштини најугледнијих из Шумадије прво је предложен Станоје Главаш, али пошто је он одбио, предложен је кнез Теодосије Марићевић из Орашја у крагујевачком округу. Ипак, и после његовог одбијања, и на његов предлог, за вођу устанка изабран је Карађорђе.
Давидовић смислио термин устав
Устав је израдио Димитрије Давидовић по угледу на уставе Швајцарске и Белгије на врло слободоуман начин. Давидовић је у још полутурску Србију унео западњачко устројство и навике. И сам термин устав је смислио Давидовић, вероватно желећи да покаже да се владалачка самовоља најбоље може (за)уставити само Уставом. Све остале земље које су имале уставе су једноставно преузимале латинску реч конституција.
Давидовић смислио термин устав
Устав је израдио Димитрије Давидовић по угледу на уставе Швајцарске и Белгије на врло слободоуман начин. Давидовић је у још полутурску Србију унео западњачко устројство и навике. И сам термин устав је смислио Давидовић, вероватно желећи да покаже да се владалачка самовоља најбоље може (за)уставити само Уставом. Све остале земље које су имале уставе су једноставно преузимале латинску реч конституција.
Није први Устав у Србији
Нацрт устава који је Димитрије Давидовић израдио није први нацрт устава који се појавио у Србији. Још за време Првог устанка је кнез Родофиникин, руски изасланик, израдио Нацрт устава, који никада није усвојен. Хатишерифима из 1830. и 1831. било је предвиђено ограничавање кнежеве власти. Сретењски устав рађен је по узору на француску декларацију о правима човека и белгијски устав, али се највише одредби ослањало на домаћу традицију.
Кнез Милош признао: Грешио сам
Пре доношења Устава, када је побуна народа достизала врхунац, кнез Милош толико се уплашио да је једно време помишљао чак и на бекство. Ипак, одлучио је да оде у Крагујевац, где се изљубио с вођама побуне. Тада им је снисходљиво рекао: "Сви смо криви. И ја сам сам често грешио. Трудимо се да се сви исправимо и опростимо узајамно једни другима." Након завршетка буне заплашени Милош одлучио је да ипак изда Устав.
(Република)
БОНУС ВИДЕО:
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
