Погледајте шта заправо значи осећај токсичног стида
Већина људи је осетила стид у неком тренутку свог живота, често када процене да су урадили нешто што им не приличи или је погрешно. Токсичан стид се јавља учесталије, интензивније од „нормалног“ стида, те води преиспитивању и сумњама у личну вредност. Можда је најбоље описан као исцрпљујуће осећање безвредности и самопрезира.
Карактеристике токсичног стида могли бисмо описати као:
1. Осећање безвредности;
2. Сталну бригу о томе шта други мисле о вама;
3. Страх да не испаднемо глупи;
4. Константно фокусирање на негативне мисли;
5. Испољавање беса да би се замаскирао стид;
6. Стална тежња ка савршеном учинку да би се избегао стид;
7. Избегавања „будућег“стида, тј. ситуација у којима бисмо могли осетити стид;
8. Може бити окинут мислима, не само неким спољашњим догађајима.
Како настаје токсични стид?
Осећање токсичног стида често се развија још од детињства, када су деца посебно рањива и осетљива на поруке које добијају од родитеља, наставника, вршњака и других особа из социјалног окружења.
У том смислу занемаривање, злостављање деце са порукама или експлицитно изреченим увредама о мањој вредности или безвредности детета играју значајну улогу у формирању оваквог стида („Не могу да верујем колико си глуп“, „Престани само да седиш ту, бескорисан си“). Дете тако усваја уверења о сопственој инфериорности, која потом обликују његова осећања и понашања.
Токсичан стид може да делује онеспособљавајуће на особу њиме погођену, да наруши њено социјално, радно и породично функционисање и да води штетним понашањима попут злоупотребе психоактивних супстанци и самоповређивања.
Може водити развоју самопрезира и беса према себи, сталном негативном унутрашњем дијалогу. Може водити развоју анксиозности, депресије, стомачним боловима, појачаном или ослабљеном апетиту, поремећајима сна, повлачењу од људи у стиду од себе самог.
Како да превазиђете токсичан стид?
Ако узмемо у обзир претходно наведене последице токсичног стида, и те како има смисла психотерапијски радити на њему. У терапијском процесу освешћујемо штетна осећања, мисли и понашања и настојимо да изградимо здраве алтернативе истим. Да би особа то постигла, неопходно је да развије веће саосећање у односу на себе, своју погрешивост, да прихвати себе и потом лагано мења оно што јој шкоди. Такође, да прихвати прошла и садашња болна искуства, преноси крстарица.цом.
БОНУС ВИДЕО:
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
