Pogledajte šta zapravo znači osećaj toksičnog stida
Većina ljudi je osetila stid u nekom trenutku svog života, često kada procene da su uradili nešto što im ne priliči ili je pogrešno. Toksičan stid se javlja učestalije, intenzivnije od „normalnog“ stida, te vodi preispitivanju i sumnjama u ličnu vrednost. Možda je najbolje opisan kao iscrpljujuće osećanje bezvrednosti i samoprezira.
Karakteristike toksičnog stida mogli bismo opisati kao:
1. Osećanje bezvrednosti;
2. Stalnu brigu o tome šta drugi misle o vama;
3. Strah da ne ispadnemo glupi;
4. Konstantno fokusiranje na negativne misli;
5. Ispoljavanje besa da bi se zamaskirao stid;
6. Stalna težnja ka savršenom učinku da bi se izbegao stid;
7. Izbegavanja „budućeg“stida, tj. situacija u kojima bismo mogli osetiti stid;
8. Može biti okinut mislima, ne samo nekim spoljašnjim događajima.
Kako nastaje toksični stid?
Osećanje toksičnog stida često se razvija još od detinjstva, kada su deca posebno ranjiva i osetljiva na poruke koje dobijaju od roditelja, nastavnika, vršnjaka i drugih osoba iz socijalnog okruženja.
U tom smislu zanemarivanje, zlostavljanje dece sa porukama ili eksplicitno izrečenim uvredama o manjoj vrednosti ili bezvrednosti deteta igraju značajnu ulogu u formiranju ovakvog stida („Ne mogu da verujem koliko si glup“, „Prestani samo da sediš tu, beskorisan si“). Dete tako usvaja uverenja o sopstvenoj inferiornosti, koja potom oblikuju njegova osećanja i ponašanja.
Toksičan stid može da deluje onesposobljavajuće na osobu njime pogođenu, da naruši njeno socijalno, radno i porodično funkcionisanje i da vodi štetnim ponašanjima poput zloupotrebe psihoaktivnih supstanci i samopovređivanja.
Može voditi razvoju samoprezira i besa prema sebi, stalnom negativnom unutrašnjem dijalogu. Može voditi razvoju anksioznosti, depresije, stomačnim bolovima, pojačanom ili oslabljenom apetitu, poremećajima sna, povlačenju od ljudi u stidu od sebe samog.
Kako da prevaziđete toksičan stid?
Ako uzmemo u obzir prethodno navedene posledice toksičnog stida, i te kako ima smisla psihoterapijski raditi na njemu. U terapijskom procesu osvešćujemo štetna osećanja, misli i ponašanja i nastojimo da izgradimo zdrave alternative istim. Da bi osoba to postigla, neophodno je da razvije veće saosećanje u odnosu na sebe, svoju pogrešivost, da prihvati sebe i potom lagano menja ono što joj škodi. Takođe, da prihvati prošla i sadašnja bolna iskustva, prenosi krstarica.com.
BONUS VIDEO:
Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU
