У данашњем свету, где су стрес, анксиозност и притисак стално присутни, важно је да научимо како да бринемо о свом уму и емоцијама.
Наш ум и расположење веома су осетљиви на свет који нас окружује. Узнемирујући догађаји у животу - развод, раскид, незапосленост, губитак драге особе - често нас уздрмају или оставе тужнима, али и наша свакодневица и обрасци размишљања имају веома велики утицај на расположење. И неке лоше навике и те како утичу на наше ментално здравље, без обзира на то да ли се ради о једном тужном дану или потпуној депресији и анксиозности. Срећом, већина ових менталних замки се може избећи...
Избегавање физичке активности
ЗАШТО ЈЕ ШТЕТНО: Поред одржавања тела у доброј форми, физичка активност има кључну улогу у подизању расположења и може да ублажи симптоме депресије и анксиозности. Редовна вежба има позитиван ефекат на мождане хемикалије и хормоне који се повезују са расположењем и може имати вишеструке психолошке користи које подстичу боље ментално здравље.
ШТА МОЖЕТЕ ДА УРАДИТЕ: За почетак, одвојте петнаест до двадесет минута за брзу шетњу сваког дана. И најумеренија физичка активност побољшава расположење.
Игнорисање нереда
ЗАШТО ЈЕ ШТЕТНО: Неред у вашем дому може да буде разлог за психолошке тескобе. Због њега се осећамо оптерећено. Истраживања показују да се исти повезује с депресијом, анксиозношћу па чак и с дебљањем.
ШТА МОЖЕТЕ ДА УРАДИТЕ: Ако нешто нисте користили дванаест месеци, време је да се те ствари решите. И уместо трошења још више новца на ствари које вам и нису толико потребне, размислите да га уштедите за посебне прилике или за краћи одмор - то доказано доноси више среће од материјалних добара.
Боравак у затвореном простору
ЗАШТО ЈЕ ШТЕТАН: Прекомеран боравак у затвореном простору лишава вас два састојка битна за ментално здравље: витамина Д, који се у организму производи приликом излагања сунчевој светлости (и који доказано штити од развоја депресије), и саме природе која вас може умирити на подсвесном нивоу. Истраживања показују да су особе које шетају у природи смиреније и мање изложене фрустрацијама у односу на особе које се крећу прометним градским улицама.
ШТА МОЖЕТЕ ДА УЧИНИТЕ: Изађите напоље кад год имате прилику за то! Ако радите у канцеларији, прошетајте напољу током паузе. Чак и мала количина сунчеве светлости (целих десет минута) може вам заиста помоћи да се осећате боље.
Недовољно сна
ЗАШТО ЈЕ ШТЕТНО: Свако ко је недовољно спавао, осетио је раздражљивост и стрес који се често настављају и следећег дана. Ако лишавање сна и поремећаји постану хронични, они повећавају ризик од развијања депресије или анксиозних поремећаја.
ШТА МОЖЕТЕ ДА УРАДИТЕ: Дајте спавању приоритет и практикујте здраве навике спавања, као што су ограничење уноса алкохола и кофеина у сатима пре одласка у кревет. Веома је битно и да не користите рачунаре, таблет уређаје, мобилне телефоне у касним сатима - плава светлост коју они емитују потискује хормон сна, мелатонин, и може пореметити ваш биоритам.
Превише алкохола
ЗАШТО ЈЕ ШТЕТНО: Алкохол на нервни систем делује као депресант, успорава вас и потенцијално смањује расположење. Штавише, превише алкохола у вечерњим сатима има тенденцију да изазове честа буђења током ноћи, што утиче на квалитет сна.
ШТА МОЖЕТЕ ДА УРАДИТЕ: Ограничите унос на умерене количине, које лекари дефинишу као једно пиће дневно и за жене и за мушкарце.
Друштвена изолација
ЗАШТО ЈЕ ШТЕТНА: Иако је повлачење од породице и пријатеља чест симптом депресије и анксиозности, друштвена изолација, а посебно осећај усамљености, такође повећава вероватноћу доживљавања проблема с менталним здрављем. По истом принципу, јаке везе имају тенденцију да штите од депресије и повећају осећај среће.
ШТА МОЖЕТЕ ДА УЧИНИТЕ: Чак и кад сте преокупирани обавезама и нисте расположени, потрудите се да се повежете с пријатељима и најближима, по могућности да се лично видите с њима. Такве друштвене интеракције доказано подижу расположење и опуштају.
Перфекционизам
ЗАШТО ЈЕ ШТЕТАН: Ако покушавате да задовољите недостижно високе стандарде у свему што радите, било да је у питању прављење вечере или испуњавање задатака на послу, то је рецепт за разочарање и низак степен самопоштовања. Уопште није изненађење да се перфекционизам повезује с "пакетом" менталног здравља који укључује депресију, анксиозност и поремећаје у исхрани.
ШТА МОЖЕТЕ ДА УЧИНИТЕ: Уместо перфекционизма, тежите ономе што доктори за ментално здравље називају здраве тежње. То значи да себи поставите реалне циљеве и да грешке које евентуално направите, и које су сасвим нормалне, служе да нешто научите из њих.
(Стил)
БОНУС ВИДЕО:
