У многим селима широм Србије, веровало се да пчеле осећају тугу, да разумеју смрт и да их никако не треба остављати у незнању.
Пчела у српској традицији није била само животиња – била је духовно биће, чиста душа, гласник Бога. У многим селима широм Србије, веровало се да пчеле осећају тугу, да разумеју смрт и да их никако не треба остављати у незнању. Ако би неко у домаћинству преминуо, први задатак укућана био је да „јаве пчелама“ шта се догодило. Ако то не би учинили – пчеле би, кажу стари, умрле од туге или нестале без трага, преноси лепотесрбије.ало.рс.
Обичај „говорења пчелама” – како се то радило
Чим би се смрт догодила у кући, неко од укућана би отишао до кошница и тихо, с поштовањем, рекао:
„Домаћин је умро, сад ћу ја бринути о вама. Не остављајте нас.”
У неким крајевима се још и кошница обавијала црним платном – у знак жалости. Говорило се шапатом, јер се веровало да пчеле боље чују „душом, а не ушима“.
Зашто баш пчеле? Духовно значење у српском предању
Пчеле су у старом српском веровању биле свете животиње:
Не псује се у близини пчела
Не убијају се пчеле јер доносе грех
Ако пчела слети на бебу – то је знак благослова и будуће мудрости
Веровало се и да пчеле односе поруку небу када неко премине – због тога им се смрт морала најавити, да знају да „имају нову душу на небу“.
Пчела као симбол чисте душе и породичне среће
Постоји и предање да ако пчеле напусте домаћинство после смрти члана породице – то је знак да душа није нашла мир. У том случају, домаћин би позивао свештеника, или се увече молио крај кошнице, палећи свећу.
У неким крајевима, веровало се и да пчела никада не лети код лошег човека, а да прави пчелар мора имати чисту савест и благу душу.
Да ли се овај обичај и данас поштује?
У појединим деловима Старе планине, Хомоља и Заплања, још увек постоје стари људи који и даље, када неко умре – иду до пчела и говоре им. Не зато што верују у сујеверје, већ зато што поштују традицију предака и знају – пчела је више од инсекта. Она је тихи сведок живота на земљи.
(Крстарица)
БОНУС ВИДЕО:
