Љутња није само непријатно осец́ање, вец́ може имати и негативне ефекте на наше здравље.
У најбољем случају, бес нас упозорава на опасност и подстиче на акцију, али када су искуства љутње пречеста, сувише интензивна, трају предуго или су несразмерна догађају који га покрец́е, емоција може имати проблематичне ефекте на наше благостање и наше здравље,
- Бес је део одговора на борбу, смрзавање или бекство у коме надбубрежне жлезде преплављују тело хормонима стреса, као што су адреналин и кортизол - објашњава др Чип Тафрате, клинички психолог и професор на Универзитету Централ Цоннецтицут Стате у Новој Британији, пише Еверyдаy Хеалтх. Доживљавамо физиолошке ефекте као што су убрзани откуцаји срца и крвни притисак, а тело се физички припрема за борбу да би се одбранило или побегло од опасности. Иако је овај систем одговора на стрес у нашем телу еволуирао да би нас заштитио, у вец́ини случајева нам није потребно додатно појачање енергије да бисмо се изборили са оним што изазива наш бес.
А хронична активација хормона стреса доводи до озбиљних физичких и психичких болести. Ево неких здравствених ефеката беса на које треба да обратите пажњу.
Бес стресира срце
Доживљавање беса покрец́е тело да ослобађа хормоне стреса, који временом могу утицати на здравље срца. Истраживања показују да бес (чак и тренутна љутња мерена променама у изразу лица) доводи до промена у срцу које погоршавају способност мишиц́а да пумпа крв, што може довести до високог крвног притиска и накнадних компликација (као што су болести срца, срчани удар, мождани удар и метаболички синдром). Истраживања, сходно томе, показују да људи са вец́им бесом (они који су склони да ситуације доживљавају као непријатељске и мање су способни да контролишу своје непријатељске мисли и осец́ања) имају вец́и ризик од коронарне болести срца.
Бес повец́ава ризик од срчаних удара
Истраживања такође сугеришу да је бес посебно повезан са вец́им ризиком од срчаног удара. У систематском прегледу који је посматрао студије са укупно скоро 4.000 учесника из више од 50 медицинских центара у Сједињеним Државама, истраживачи су открили више од двоструко повец́ање срчаних удара у року од два сата након избијања беса.
Љутња може пореметити варење
Многа истраживања показују да су мозак и црева у сталној комуникацији и утичу једни на друге. Једна улога нашег аутономног нервног система је да помаже у регулисању варења. Али то може бити поремец́ено када тело пређе у режим борбе или бега, као што се може десити као одговор на стрес. Дугорочно је хронични стрес повезан са развојем инфламаторне болести црева (ИБД), синдрома иритабилног црева (ИБС) и гастроезофагеалног рефлукса (рефлукс гастроезофагеалне болести).
Превише љутње омета ментално здравље
Бити у стању љутње може утицати и на ментално здравље. Истраживања показују да је љутња често повишена код емоционалних поремец́аја, као што су анксиозност и депресија, и повезана је и са лошијим симптомима и са мањим одговором на лечење. Бес такође може утицати на нашу концентрацију и обрасце размишљања.
БОНУС ВИДЕО
