Нарцистичне мајке и ћерке имају специфичну психолошку динамику, која се не виђа у другим породичним односима.
Када одрастате у породици у којој је доминантна фигура нарцистична мајка, цео свој живот проводите доказујући свима да сте ви заправо “добра особа” и трудите се да радите исправно у животу, јер вам то током одрастања никад није признато.
Верујете да ћете коначно добити заслужено поштовање и љубав ако дајете све од себе и чините све да задовољите људе око себе. Уз све то и даље чујете добро познате “негативне поруке” које свакодневно подривају ваше самопоуздање и поштовање.
Др Карил Мекбрајд је породични и брачни психотерапеут из Денвера, са више од 30 година праксе. Већи део своје каријере провела је у раду са дисфунционалним породицама и лечењу особа које су одрасле са нарцистичним родитељима. Књигу „Да ли ћу икад бити довољно добра“ („Wилл И Евер Бе Гоод Еноугх“) посветила је ћеркама нарцистичних мајки које се целог живота боре са изазовима, несигурностима и недостацима добијеним током одрастања.
У већини култура, појам “мајчинства” је идеализован, што додатно отежава да се ћерке нарцистичних мајки суоче са својом прошлошћу.
Тешко је прихватити чињеницу да постоје мајке које нису способне да негују и воле, а још теже је ћеркама да прихвате и поверују да је то баш случај са њиховом мајком.
Уколико сте ћерка нарцистичне мајке вероватно је ваш унутрашњи говор препун порука попут :
✓ Нисам довољно добра.
✓ Људи ме воле и вреднују према ономе што радим и пружам, а не према томе ко сам.
✓ Ја нисам особа коју неко може волети.
Како нарцистичне мајке утичу на живот својих ћерки?
Одрастење уз нарцистичну мајку има дугорочне ефекте не само на психу већ и на комплетно ваше постојање. Како би изашли из тога и постали особа каква заиста јесте потребно је проћи кроз процес опоравка. Први корак ка томе је идентификовање образаца карактеристичних за ћерке нарцистичних мајки:
Ја увек могу висе
Ове жене су суперхероји, али њихова достигнућа их не чине срећним и испуњеним. Оне никад не дају себи похвалу коју заслужују и константно се боре са осећајем да нису довољно дале.
Уколико имате ове обрасце понашања може вам се десити да :
✓ Имате здравствених или психичких проблема који су узроковани чињеницом да не водите довољно рачуна о себи.
✓ Потврду сопствене вредности тражите искључиво из спољашњих извора.
✓ Нисте у стању да похвалите себе за достигнућа у било којој области живота.
# Самосаботажа
Све ћерке нарцистичних мајки одустану од свог индентитета у неком тренутку. Не ради се о једној битци за индентитет, то је низ битака од раног детињства које се нижу. Чак и када попустите, не постоји начин да задовољите очекивања ваше мајке
Уколико не постанете особа која “увек може да да висе” постоји шанса да одете у другу крајност и да из прикривеног беса према себи, несвесно саботирате сопсвене напоре.
Самосаботере каректеришу следеће особине:
✓ Тенденција ка одустајању
✓ Отупљивање бола различитим врстама зависности
✓ Деструктивни начин живота који никако не можете напустити.
# Романтични неуспеси
Ћеркама нарицистичних мајки заједничко је то да покушавају да попуне емотивну празнину неадекватним романтичним везама.
Уобичајено је да траже љубав на погрешном месту и од погрешног партнера, покушавајући да добију потврду свог идентитета. Пошто су одрасле уз нарцистичну мајку оне су од малих ногу научиле да љубав значи – шта неко може да уради за вас или шта ви можете да урадите за неког.
Многе ћерке , данас одрасле жене несвесно бирају своје партнере према таквом изврнутом схватању што доводи до :
✓ Веза у којима влада принцип – шта он може да уради за мене
✓ Веза у којима влада принцип – шта ја могу да урадим за њега
✓ неупуштање у било какве романтичне везе.
# Мајчинство
Највећи страх ћерки нарцистичних мајки је да не буду као њихове мајке и емотивно осакате своју децу.
Осим тога брину да нису довољно добре да буду мајке, како због тог уверења које носе увек са собом, тако и због тога што су свесне да им недостају одређене вештине које родитељство захтева.
Ови страхови су код ћерки нарцистичних мајки веома изражени и њима самима делују јако реално.
Како излечити негативно наслеђе?
Када сте схватили како је понашање васе мајке утицало на вас, можемо прећи да кораке који воде ка излечењу и опоравку:
1. Прихватите вашу мајку
Сазнање да васа мајка није способна да пружи љубав и емпатију може деловати шокантно. Уколико сте себи дозволили да тако нешто помислите, можда нисте још увек спремни да то и емотивно прихватите.
Мајке би требало да буду сигуран извор љубави, утехе и самилости. Уколико васа мајка није пружила ништа од наведеног, врло је вероватно је да ћете то негирати, јер ћерке нарцистичних мајки често криве себе зато што их мајка није волела.
2. Уђите у процес туговања
Процес туговања прочиње са одлуком да дозволите себи да осетите све емоције везане за мајку.
Прво морате да научите да осећате, нарочито када су у питању туга или бес. Умирите се и дозволите да осетите те емоције. Осетите и анксиозност која ће се сигурно појавити након тога, јер вам никада није било дозвољено да имате властита осећања, нарочито она која су важила за “негативна и непожељна”. Не покушавајте да их рационализујете, само их осетите. Без прихватања тих осећања, остајећете у фази порицања.
Након фазе прихватања можете да процесуирате емоције љутње и туге, које су ту због чињенице да нисте имали мајку какву заслужујете. Кад прођете све фазе туговања добићете шансу да се ослободите боли коју сте носили читав свој живот.
3. Психички се одвојите од васе мајке и репрограмрајте негативне поруке које сте добијали од ње
Основни циљ опоравка од одрастања са нарцистичном мајком је да постанете аутентични и целовити.
Индивидуализација је нормална фаза развоја која почиње у 2. години живота, када дете научи да каже “не” и “моје” и наставља се како дете расте и развија сопствене потребе и жеље. Процес индивидуализације код деце нарцистичних мајки је “заустављен,” будући да је био или угушен или игнорисан.
Део психолошког процеса раздвајања од нарцистичне мајке и вашег детињства је одвајање од негативног унутрашњег говора и порука попут “Ја нисам довољно добра”, “Нико ме не може волети” , “Не могу веровати себи” и сл.Ваше унутрашње поруке су идентичне порукама које сте добијали од мајке.
Прихватите да су те поруке неистините, блокирајте их и замените их позитивним и афирмативним изјавама. Што висе будете радили на развијању сопственог , позитивног унутрашњег говора, висе ћете осећати да се психички одвајате од васе мајке. На крају ћете коначно себе видети као индивидуу и дивну жену.
4. Развите и прихватите сопствени идентитет, жеље и потребе
Ћерке нарцистичних мајки су биле присиљене да подржавају мајку и цео нарцистични породични распоред.
Из тог разлога оне заправо не знају ко су, шта осећају или шта воле. Толико су навикле да раде за друге и да се фокусирају на друге, да никад нису научиле да себе ставе у фокус.
Питања која могу да вам помогну да боље разумете себе и своје потребе могу бити : Шта највише вреднујем у животу? Шта ме усрећује? Шта ми доноси дубок осећај испуњености? Које су моје страсти и таленти?
ВЕЖБА: Да сам довољно добра…
Следећа вежба може бити веома корисна и довести вас до одговора на горе постављена питања. На врх папира напишите наслов – Да сам довољно добра и у наставку напишите шта бисте све радили да се заиста тако осећате (“Да сам довољно добра, ја бих…) . Наставите све док не напишете бар 10 ствари.
5. Развијте нову, здравију везу са својом мајком
Постављање јасних граница значи да дефинишете шта хоћете , а шта нећете. Многе ћерке се плаше постављања граница јер брину о томе како се ће други осећати, нпр “Ако поставим границе, повредићу мајчина осећања”.
Ћерке се такође плаше да ће изазвати мајчин бес. Још један од разлога је и страх од напуштања. Уобичајено понашање нарциса је да избаце људе из свог живота који се не слажу са њима, јер виде људе као “црне или беле”. Ако сте доживели да васа мајка овако реагује , онда је страх од напуштања веома реалан код вас.
Морате схватити да је њена ствар како ће реаговати на васе постављање граница. Ви нисте одговорни за њена осећања.
Ви сте на путу опоравка. Суочавате се по први пут искрено са својом прошлошћу и самим собом. Како будете осећали бол из прошлости, тако ћете осећати све већу слободу да постанете оно што јесте.
Није могуће излечити оно што не допустимо да осетимо, а ви сте се отворили за нови, храбрији начин живота . Ослободићете се нералних очекивања, почећете да се изражавате јасно и директно и коначно ћете моћи да кренете сопственим путем, следећи своје страсти и врадности.
(Интуитивно)
