Здравствена анксиозност повезана са јавним тоалетима присутна је деценијама, а један од најчешћих митова јесте могућност преноса болести с даске WЦ шоље. Научна истраживања у области микробиологије, епидемиологије и јавног здравља указују да је ова бојазан углавном неоправдана. Патогени микроорганизми који изазивају озбиљне болести тешко опстају ван људског тела, нарочито на глатким, хладним површинама, док је за инфекцију обично потребна директна и интензивна изложеност.
Директни ризици – готово занемарљиви
Полно преносиве инфекције (ХИВ, ХПВ, хламидија, херпес симплеx вирус) практично се не преносе преко даске. Ови вируси врло брзо пропадају изван организма и не могу опстати на пластичним или керамичким површинама.
Респираторни вируси (попут риновируса – узрочника обичне прехладе) такође су нестабилни на тоалетним површинама и брзо губе инфективност, пише ББЦ.
Патогени са потенцијално дужим преживљавањем
Норовирус, познат као узрочник гастроентеритиса, показује високу отпорност и може се дуже задржати на површинама, што га чини теоретски опаснијим. Ипак, већина инфекција настаје путем контаминираних руку и хране, а не седењем на дасци.
Ентеричне бактерије попут Есцхерицхиа цоли и Салмонелла спп, затим Стапхyлоцоццус ауреус (укључујући и резистентне сојеве – МРСА), као и одређене гљивице (нпр. дерматофите које изазивају рингwорм), могу преживети на површинама, али је за инфекцију потребна додатна посредна фаза – најчешће додиривање лица, уста или рана након контакта.
Паразити, попут глисте Ентеробиус вермицуларис (пинwорм), теоријски могу доспети на даску, али се у пракси то изузетно ретко региструје.
Индиректни механизми преноса
Тоалетни аеросол (“тоалетни облак”): при пуштању воде настаје облак микроскопских капљица које могу садржати вирусе или бактерије. Истраживања су показала присуство норовируса, па чак и коронавируса у оваквим аеросолима. Спуштање поклопца смањује, али не елиминише овај ризик.
Фомити, односно кваке, славине, дозатори сапуна и папирних убруса, много су чешће место преноса микроорганизама него сама даска. Прљаве руке које додирују ове површине представљају кључну карику у ланцу инфекције.
Препоручене превентивне мере
- Прање руку сапуном минимум 20 секунди је најефикаснији начин прекидања преноса патогена преко фомита.
- Избегавање додиривања лица и рана пре прања руку
- Спуштање поклопца пре пуштања воде
- Коришћење заштитних навлака или марамица по потреби
- Вентилација и редовно чишћење тоалета
Дакле, ризик од заразе приликом седења на дасци WЦ шоље је изузетно мали и у пракси готово занемарљив. Већина документованих случајева инфекција повезаних са јавним тоалетима потиче од контаминираних руку и предмета, а не од саме даске. Највећи значај имају хигијенске навике – правилно прање руку, избегавање додиривања лица, као и одржавање тоалета чистим и проветреним.
Другим речима: мит о “опасној дасци WЦ шоље” више је резултат културних представа и осећаја гађења него стварне епидемиолошке претње.
(Директно)
