Ново истраживање представљено на годишњем скупу Ендокринолошког друштва у Чикагу показало је да потпуно избацивање сахарозе из исхране са ниским уделом масти може имати нежељене последице по здравље црева и метаболизам.
Истраживачки тим предвођен др Рашидом Ахмадом из Института за дијабетес Дасман у Кувајту пратио је две групе мишева током 16 недеља. Једна група хранила се исхраном са ниским уделом масти која је садржала сахарозу, односно обичан стони шећер, док је друга била на истој врсти исхране, али без сахарозе.
Током експеримента научници су пратили толеранцију на глукозу, осетљивост на инсулин, нивое метаболичких хормона, састав цревне микробиоте, као и знакове упале у дебелом цреву и јетри. На крају истраживања обе групе имале су приближно исту телесну тежину, али су мишеви који нису уносили сахарозу развили лошију контролу нивоа глукозе у крви, инсулинску резистенцију, поремећаје у цревној микробиоти, упалу црева и промене повезане са масном болешћу јетре.
- Потпуно уклањање сахарозе из исхране са ниским уделом масти може неочекивано да наруши здравље црева и подстакне упалу и метаболичке поремећаје.
Додао је да резултати указују на то да је уравнотежена исхрана важнија од самог избацивања шећера.
Аутори студије наглашавају да ови резултати не значе да треба неограничено конзумирати слаткише. Према њиховим наводима, највећи проблем представљају додати шећери у прерађеној храни и пићима, чији прекомеран унос повећава ризик од повишеног крвног притиска, хроничне упале, каријеса, гојазности, дијабетеса типа 2 и срчаних болести.
Препорука Америчког удружења за срце (Америцан Хеарт Ассоциатион) и даље је да мушкарци дневно уносе највише девет кашичица додатог шећера, а жене највише шест.
(Клиx)
