Да ли сте зависни од шец́ера?
Уместо да разматрате листу од општих симптома које могу да примете они који обожавају слаткише, једно питање ће бити довољно да дођете до одговора.
- Да ли и када нисте гладни и даље желите да једете?
Ако је одговор потврдан и односи се на то да осећате да бисте појели неки слаткиш, то се назива жудња. Жудња за шец́ером.
Зашто се јавља жеља за шец́ером
1. Ваш ниво шец́ера у крви стално варира
Жудња се јавља зато што вам се ниво шец́ера у крви стабилизује. Инсулин се лучи како би помогло вашем телу да преради и изједначи шец́ер у крви. То описно може да се објасни тиме да је инсулин невероватно добар у свом послу. Толико добар да жели да остане и да се увери да су сви и даље безбедни, чак и након што је уношење шећера завршено. Ваше тело почиње да паничи јер сада има превише инсулина. Дакле, потребан му је шец́ер да би се ствари изједначиле. И тако долазите у зачарани круг, пише Yоур Танго.
2. Ваш мозак је програмиран за задовољство од шец́ера
Налазе из студије са Харварда је доказао да шец́ер, бело брашно и рафинисани угљени хидрати активирају „нуцлеус аццумбенс“. Нуцлеус аццумбенс је центар задовољства у вашем мозгу. То је „нулта“ локација за конвенционалну зависност, део мозга који се пали када зависници од коцкања или друге осете жељу за нечим. Ово, иако звучи оштро, јасно ставља до знања да је зависност од шец́ера стварна као и било која друга зависност.
Свака зависност има циклус
Прекидање тог циклуса генерално покрец́е циклус апстиненцијалне кризе. Апстиненцијална криза је тешка јер не само да заустављате навике и одричете се својих омиљених ствари, већ се и борите против центра за задовољство у вашем мозгу.
