Постоје два обрасца заљубљивања
- Нарцистички образац подразумева да се особа заљубљује у неког ко је налик њој, а анаклитички значи да се опредељује за неког на кога може да ослони, што је зрелија одлука
- Критеријуми зависе и од развојног периода у коме се неко налази, па многе неће привући исти тип у доба адолесценције и у одраслом периоду када жели брак и породицу
Често се каже да свако има свој тип партнера, односно да нас привлаче одређене особе. Али некада су наши љубавни избори крајње чудни људима који нас окружују, а дешава се да ни сами не можемо да их објаснимо. Чиме нас је то неко очарао? Чак и када раскинемо партнерски однос, свесно или несвесно поново правимо сличне изборе.
Зашто бирамо партнере према одређеном моделу? Који су основни и најчешћи обрасци тих избора, шта све утиче на њих и шта говоре о нама? Психолог Ивана Павлова за "Живот плус" каже да такве обрасце формирамо још детињству, али да на њих утичу и наша каснија животна искуства:
- Не бирамо увек партнере према одређеном моделу, али се то најчешће дешава, јер то ствара осећање сигурности. Ово важи и за негативна и за позитивна искуства. На пример, неко каже: "тукли су ме кад сам била дете, бар знам на чему сам ако будем са насилним партнером" или "родитељи су увек били спремни да ме саслушају, тражим партнера који има ту особину". Кажем не увек из два разлога. Неки људи умеју да уче из свог или туђег искуства. Рецимо, мама је била у браку са алкохоличарем, али ја никад нећу бити; претходна партнерка је трошила много новца, тражим скромнију особу. Други разлог је: одређени људи су отворенији за нова искуства, па се код њих у мањој мери може препознати тенденција бирања партнера по одређеном моделу. Једно од појашњења зашто тако бирамо партнере је присила понављања која се објашњава као поновно проживљавање трауме и то је несвесни покушај да се успостави контрола над болном ситуацијом, што би могло да води овладавању и решењу.
Шта све утиче на то?
- На најдубљем нивоу модел се обликује према узору на родитеље или друге значајне особе из ранијег детињства. Међутим, људи се мењају на бази личних или искустава блиских особа. Такође, критеријум за избор зависи од развојног периода у коме се налази особа. Многи неће имати исти тип партнера у доба адолесценције кад се ставља нагласак на то да буде забаван и у одраслом периоду када се тражи особа за брак и породицу. Наравно, ово није искључиво правило али постоји као феномен. Током сазревања и животних искустава људи се мењају. Стога, оно што је пријало у једном периоду живота не значи да ће годити и након 10 година. Понекад је узрок прекида дугих веза управо то што партнери нису сазревали истим темпом, па се ствара јаз између њих.
ОЛИЧЕЊЕ РОДИТЕЉА
Који су основни и најчешћи обрасци тих избора?
- Избор може бити нарцистички и ослањајући (анаклитички). Нарцистички образац подразумева избор у ком особа узима себе као узор, односно заљубљује се у неког ко је налик њој. Али и овде можемо разликовати неколико поткатегорија. Нарцистички тип може волети некога чија је личност наизглед врло слична његовој, затим особу која подсећа на њега из ранијих периода живота или детињства, трећа категорија је оно што би он желео да буде - идеална верзија себе и на крају оно што је некад било део њега (беба не схвата да су она и мајка две засебне целине, већ је посматра као део себе, а у одраслом добу партнера). С друге стране, ослањајући (анаклитички) избор значи одабир партнера на ког можемо да се ослонимо. Овај избор је зрелији.
Многи психоаналитичари, првенствено Фројд, сматрали су да избор партнера није случајан и да људе несвесно привлаче особе које су оличење њихових родитеља. Конкретно на који начин?
- Не мора да се ради искључиво о родитељима. То може бити особа која је била значајна за дете. На пример, ако су га родитељи занемаривали, али је деда био посвећен и брижан у чувању унучета, то позитивно искуство може утицати на касније моделе избора партнера или на начине опхођења према њему, као и у веру о постојању добрих људи на које можемо да се ослонимо. Међутим, уколико не постоји у раном искуству особа која је заузела негујући став и бригу о детету, родитељи су били једини узори и касније се развијају маладаптивни обрасци функционисања који се одражавају и на партнерски однос.
На шта, рецимо, може указати избор проблематичног партнера?
- Питање је шта за кога значи проблематичан партнер. Обично људи подразумевају делинквентно и насилничко понашање, као и адикције (зависности). У позадини избора таквог партнера могу стајати различити узрици и мотиви: Особа која бира можда је и сама проблематична, па би такав избор спадао у нарцистични - према узору на себе. Особа је можда некад имала сличне проблеме и сада бира проблематичног партнера - то би био нарцистичан избор типа какав сам некад био. То би могло да значи збрињавање самог себе, односно крхке аспекте себе кроз другу особу, или на пример, порив из омнипотентне фантазије (фантазије свемоћи да може да промени другу особу и да је спасе). Може се радити о особи која је анксиозна и повучена, а проблематично понашање за њу значи имати слободу, те би онда то био нарцистички избор типа шта бих хтео да будем (у овом случају слободан иако на маладаптиван начин).
РАЗЛИКЕ И СЛИЧНОСТИ
Шта говори избор особе потпуно супротног карактера?
- Карактер није једна јединствена црта и немогуће је да се нађу двоје људи који су карактерно потпуно исти или пак да немају ништа заједничко. Питање је да ли ћемо ставити нагласак на разлике или на сличности. Ако особа ставља акценат на разлике може се радити о нарцистичком типу избора шта бих хтео да будем. Ако ставља нагласак на сличности ради се о нарцистичком типу избора - оно што сам ја. Ако се особа бави тиме да ли је партнер емоционално стабилан, савесан и топао, онда је пре у питању анаклитички тип избора.
Такође, није реткост ни велика разлика у годинама?
- Питање је субјективног доживљаја шта је велика разлика у годинама. За неког је то пет, а за другог бар 10 година. Важније је да ли причамо о пару где је један од партнера адолесцент или су обоје одрасле особе. Много је значајније да ли је партнер емоционално зрео него колико је старији календарски. Иако на први поглед делује да би старији партнер био ослонац то не мора да значи, јер је можда незрео или проблематичан. Ако разматрамо особу која бира много старијег партнера онда је могуће да је у питању анаклитички тип, али може бити и нарцистички - шта би хтео да буде. Уколико разматрамо неког ко се опредељује за много млађу особу, то може значити нарцистички избор типа - шта сам некад био, али није нужно, јер ако је вољена особа млађа не значи да не пружа ослонац. Дакле, квалитет односа пре зависи од карактера и менталног здравља него од година.
Живимо у времену када се све више даје на значају материјалним вредностима, па је тако одређеним особама финанијска стабилност један од кључних кријетирјума при избору партнера.
- Прво, питање је за кога шта значи финансијска стабилност, а онда, шта стоји у позадини тога. Није исто да ли се неко посветио свом послу и постао финансијски стабилан, или је, рецимо, у питању породично наслеђе. Такође, људи који су финансијски стабилни на различите начине се односе према томе. Сама финансијска сигурност не може бити јединствен фактор, већ се иза тога крије нешто друго. Дакле, спољашњи фактор - физички изглед, финансијска стабилност нису одреднице типа везаности, већ субјективни однос према томе.
Ако је неко свестан да је направио погрешан избор партнера у ранијим односима, како да то не понови?
- У том случају је пола проблема решено. То значи да је особа зрелија и спремнија да се преиспитује, да је у стању да учи из искуства. Осим тога, требало би да се преиспита лични допринос, какве реакције и осећања та особа буди код других. Наравно, уколико су ранији погрешни избори били трауматични, препорука је да потражи помоћ стручног лица.
Феномен самоиспуњавајућег пророчанства
Наша саговорница наглашава да је врло занимљив и феномен самоиспуњавајућег пророчанства - када првобитно нетачно уверење постаје тачно. Наиме, особа креира однос на начин да се искуства понове и тако укалупљује у свој модел и оне партнере који су другачији. Рецимо, особа се жали да увек има партнере који су незадовољни и брзо је напуштају без објашњења, немајући увид у то да можда својом пасивном агресивношћу доприноси томе.
Фаворизовање физичког изгледа
Постоје особе које високо рангирају физички изглед при одабиру друге половине.
- На основу физичког изгледа могу се закључити разне ствари - да ли особа негује себе, да ли брине о свом здрављу, хигијени... - каже психолог Ивана Павлова. - Особа којој је на првом месту физички изглед партнера можда на тај начин компензује лично незадовољство сопственим изгледом. Ако се вратимо на поменута два типа избора можемо да имамо обе варијанте у позадини. Ослањајући - особа уме да брине о свом здрављу, могу очекивати да ће бринути и о мени, могу се ослонити на њу. Нарцистички - ја сам лепа, мора и он да буде леп; ја нисам лепа, али је бар он леп како бих желела да будем.
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
