Иновативност, храброст и креативност тешко су избијали на површину у конзервативном друштву, али она није одустајала од својих снова
Креативношћу, бескрајним талентом и вештим кројевима оставила је дубок траг у модној индустрији ових простора, усудивши се да буде другачија у времену и друштву које је тешко прихватало прогресивне идеје. У свету где се од жена очекивало да буду у сенци, та млада и амбициозна шнајдерка имала је довољно храбрости да створи име које се и данас изговара с поштовањем. Звала се Равијојла Јоветић, била је познатија као Равка, а често је, и с пуним правом, описују као Коко Шанел из Бањалуке.
Легендарна креаторка отворила је свој први бутик 1910. у улици Камбон у Паризу. Равијојла Равка Јоветић тада је имала шест година. Можда још није знала ко је Коко Шанел, али је вероватно већ била заљубљена у романтичне хаљине, кројеве, конце и све остало што чини тај шарени свет. Данас се у свим бањалучким монографијама помиње као једна од најзнаменитијих жена у историји града на Врбасу.
Пошто је изучила кројачки занат, у почетку је шила по кућама, пише Инстаграм страница фасхионбар_блог. Прекретницу је представљала креација сашивена за Наду Лазаревић, супругу бана Врбаске бановине Тодора Лазаревића, која је оставила снажан утисак на венчању краља Александра и краљице Марије Карађорђевић, одржаном у јуну 1922. у Београду.
После церемоније, глас о Равкином мајсторству проширио се и даље од Бањалуке. Салон који је отворила у Господској улици, главној пешачкој зони у граду, убрзо је постао омиљено место угледних и имућнијих дама.
У оно време, када се квалитетна гардероба израђивала по мери, модни атеље био је много више од бутика. Ту су се бирале тканине, размењивали утисци и тражио начин да одећа истакне оно најлепше на жени. Добар крој, вешта рука, пажљиво одабран материјал и прецизност израде представљали су, као и данас, оличење елеганције, и управо је у томе Равка пронашла свој простор.
Но, иза добрих резултата није стајала само вештина, већ и способност да препозна шта жене желе да носе и да њихове замисли претвори у одећу која им пристаје. Равка је, како наводе историјски осврти, била толико успешна, да је запошљавала пет кројачица и једног шегрта. Како у првим деценијама прошлог века није било уобичајено да жена самостално води сопствени бизнис, такав подухват био је посебно значајан, а што је најлепше – почивао је на знању, раду и репутацији.
Стварала је моду, али и отварала врата другим женама, уливајући им храброст и проширујући видике. Била је ангажована и на описмењавању и образовању девојака из приградских насеља. Помагала им је да стекну основна знања и практичне вештине, показујући да се њено интересовање за бољи положај жена није завршавало на вратима кројачког салона. Управо тај детаљ даје њеној биографији додатну дубину.
Почетком Другог светског рата напустила је Бањалуку и наставила посао у Београду, где је отворила нови салон. Како се добар глас далеко чује, за Равку се и овде знало пре него што је дошла. Њене креације наставиле су да привлаче даме од укуса, и заједно с њом постале део културног и друштвеног наслеђа.
Бањалучка Коко Шанел симбол је времена у којем су се елеганција и умеће градили стрпљиво, шав по шав. Вредна визионарка показала је да игла и конац, у рукама неког ко разуме лепоту и верује у себе, могу бити више од заната – могу постати потпис читаве једне епохе.
Неке од њених дела можете видети у Банском двору у Бањалуци. Између осталог, иза стаклених витрина изложене су вечерња хаљина коју је Нада Лазаревић носила 1938. на Светосавском балу, свечана бела креација из 1929, гардероба за путовање, и тако даље.
(Блиц Жена)
БОНУС ВИДЕО:
