Inovativnost, hrabrost i kreativnost teško su izbijali na površinu u konzervativnom društvu, ali ona nije odustajala od svojih snova
Kreativnošću, beskrajnim talentom i veštim krojevima ostavila je dubok trag u modnoj industriji ovih prostora, usudivši se da bude drugačija u vremenu i društvu koje je teško prihvatalo progresivne ideje. U svetu gde se od žena očekivalo da budu u senci, ta mlada i ambiciozna šnajderka imala je dovoljno hrabrosti da stvori ime koje se i danas izgovara s poštovanjem. Zvala se Ravijojla Jovetić, bila je poznatija kao Ravka, a često je, i s punim pravom, opisuju kao Koko Šanel iz Banjaluke.
Legendarna kreatorka otvorila je svoj prvi butik 1910. u ulici Kambon u Parizu. Ravijojla Ravka Jovetić tada je imala šest godina. Možda još nije znala ko je Koko Šanel, ali je verovatno već bila zaljubljena u romantične haljine, krojeve, konce i sve ostalo što čini taj šareni svet. Danas se u svim banjalučkim monografijama pominje kao jedna od najznamenitijih žena u istoriji grada na Vrbasu.
Pošto je izučila krojački zanat, u početku je šila po kućama, piše Instagram stranica fashionbar_blog. Prekretnicu je predstavljala kreacija sašivena za Nadu Lazarević, suprugu bana Vrbaske banovine Todora Lazarevića, koja je ostavila snažan utisak na venčanju kralja Aleksandra i kraljice Marije Karađorđević, održanom u junu 1922. u Beogradu.
Posle ceremonije, glas o Ravkinom majstorstvu proširio se i dalje od Banjaluke. Salon koji je otvorila u Gospodskoj ulici, glavnoj pešačkoj zoni u gradu, ubrzo je postao omiljeno mesto uglednih i imućnijih dama.
U ono vreme, kada se kvalitetna garderoba izrađivala po meri, modni atelje bio je mnogo više od butika. Tu su se birale tkanine, razmenjivali utisci i tražio način da odeća istakne ono najlepše na ženi. Dobar kroj, vešta ruka, pažljivo odabran materijal i preciznost izrade predstavljali su, kao i danas, oličenje elegancije, i upravo je u tome Ravka pronašla svoj prostor.
No, iza dobrih rezultata nije stajala samo veština, već i sposobnost da prepozna šta žene žele da nose i da njihove zamisli pretvori u odeću koja im pristaje. Ravka je, kako navode istorijski osvrti, bila toliko uspešna, da je zapošljavala pet krojačica i jednog šegrta. Kako u prvim decenijama prošlog veka nije bilo uobičajeno da žena samostalno vodi sopstveni biznis, takav poduhvat bio je posebno značajan, a što je najlepše – počivao je na znanju, radu i reputaciji.
Stvarala je modu, ali i otvarala vrata drugim ženama, ulivajući im hrabrost i proširujući vidike. Bila je angažovana i na opismenjavanju i obrazovanju devojaka iz prigradskih naselja. Pomagala im je da steknu osnovna znanja i praktične veštine, pokazujući da se njeno interesovanje za bolji položaj žena nije završavalo na vratima krojačkog salona. Upravo taj detalj daje njenoj biografiji dodatnu dubinu.
Početkom Drugog svetskog rata napustila je Banjaluku i nastavila posao u Beogradu, gde je otvorila novi salon. Kako se dobar glas daleko čuje, za Ravku se i ovde znalo pre nego što je došla. NJene kreacije nastavile su da privlače dame od ukusa, i zajedno s njom postale deo kulturnog i društvenog nasleđa.
Banjalučka Koko Šanel simbol je vremena u kojem su se elegancija i umeće gradili strpljivo, šav po šav. Vredna vizionarka pokazala je da igla i konac, u rukama nekog ko razume lepotu i veruje u sebe, mogu biti više od zanata – mogu postati potpis čitave jedne epohe.
Neke od njenih dela možete videti u Banskom dvoru u Banjaluci. Između ostalog, iza staklenih vitrina izložene su večernja haljina koju je Nada Lazarević nosila 1938. na Svetosavskom balu, svečana bela kreacija iz 1929, garderoba za putovanje, i tako dalje.
(Blic Žena)
BONUS VIDEO:
