Mel Bruks, stogodišnja zvezda impresionira fizičkom i mentalnom formom, a čak i dalje radi na novim projektima.
Svi oni koji vole Mela Bruksa, šale se da ne bi bili iznenađeni kada bi "izdržao" do 2000. godine, poput komičnog lika napisanog zajedno sa Karlom Rajnerom, koji ga je vinuo do vrha. Rajner, prijatelj i dugogodišnji saradnik u njegovim komičnim improvizacijama, otišao je kao "mladić" - u 98. godini. Posle smrti druga, Bruks i treći član prijateljskog trojca, glumac Dik van Dajk, dugo su se šalili koji je od njih bliži preminulom. Ipak, priča o Bruksu nije samo zbir anegdota iz života holivudske elite.
Bolesno dete, sapler na opasnim misijama, budući psiholog
Melvin Kaminski, jer se zapravo tako, prema legendi, zove Mel Bruks, rođen je na kuhinjskom stolu u skromnom stančiću u Bruklinu. Otac mu je došao u Ameriku iz Gdanjska, a majka je emigrirala iz Kijeva. U detinjstvu nije imao razloga za smeh. Rano je izgubio oca koji je teško preminuo od tuberkuloze, sam je bio sklon bolestima i često je bio žrtva zadirkivanja vršnjaka. Upravo ga osećaj nepravde odveo na put humora, koji mu je poslužio kao izuzetno efikasan odbrambeni mehanizam.
Umesto karijere u trgovini, za koju ga je porodica pripremala, Bruks je još kao tinejdžer zabavljao goste njujorških hotela, svirao bubnjeve i vodio zabave. Hteo je da studira psihologiju, kao i njegov brat, ali planove mu je poremetio rat. Dospeo je u Korpus inženjera kao sapler i učestvovao u izviđačkim misijama u nacističkoj Nemačkoj. Čak i tamo nije izgubio smisao za humor. Umeo je da se otrgne od onoga što je video i doživeo. Posle rata, godinu dana je zabavljao američke vojnike.
Po povratku u civilni život, majka je i dalje htela da se uhvati "ozbiljnog posla" umesto da zarađuje kao komičar, ali sin je imao druge planove. Jednog dana, jednostavno je seo u taksi i otputovao u Ketskils, gde mu je upornost donela sve bolje nastupe u klubovima.
Prekretnica je došla kada je počeo saradnju sa Sidom Cezarom, jednim od svojih idola. Najpre je pisao skečeve za sebe neopaženo, često čak bez zvanične plate, a potom se pojavio sa svojim imenom na platnoj listi. Tada je upoznao Karla Rejnera i Dika van Dajka i počelo je prijateljstvo za ceo život.
"Taj tip me neće pronaći"
Rad sa Cezarom bio je kreativan, ali mu je doneo i veliki stres, toliko da je Bruks kasnije priznao da je u tom periodu imao suicidne misli. Olakšanje su mu donele improvizovane tačke sa Rejnerom. Rejnerov izmišljeni lik starca postao je njihova odskočna daska ka karijeri u Holivudu.
Potom su ideje i ponude stizale bez prestanka. Došao je mjuzikl, animacija, serija i konačno rediteljski debi. Posle 1995, Bruks više nije stajao iza kamere, ali je postigao spektakularan uspeh na Brodveju. Mjuzikl "Producenti" doneo mu je rekordnih dvanaest Tony nagrada.
Sa 95 godina objavio je memoare. Danas, sa sto godina, radi. Nije poznato da je u odraslom dobu patio od hroničnih bolesti ili se žalio na zdravstvene probleme. Ima jednostavan, šaljiv recept za dugovečnost i vitalnost. Tvrdi da "izbegava nevolje" i stalno menja lokacije, kako "taj tip" (misli na anđela smrti) ne bi mogao da ga pronađe.
(Mondo)
BONUS VIDEO:
