Đina Rolands bila je jedna od onih glumica koje nikada nisu jurile slavu po svaku cenu. Tokom više od šest decenija duge karijere osvojila je publiku ne samo talentom, već i neverovatnom sposobnošću da na ekranu prikaže složene, ranjive i snažne žene.
NJena životna priča ispunjena je velikim ljubavima, umetničkim usponima, porodičnom srećom, ali i ličnim tragedijama koje su obeležile njene poslednje godine.
Rođena kao Virdžinija Ketlin Rolands 19. juna 1930. godine u Medisonu, u američkoj saveznoj državi Viskonsin, odrasla je u porodici u kojoj su obrazovanje i kultura zauzimali važno mesto. Otac Edvin bio je bankar i političar, dok je majka Lejdi bila slikarka i glumica amaterka. Još kao devojčica pokazivala je interesovanje za umetnost, a porodica se često selila zbog očevog posla. Upravo su joj ta rana iskustva pomogla da razvije osećaj za različite karaktere koje će kasnije tumačiti.
Nakon studija glume na prestižnoj Američkoj akademiji dramskih umetnosti u NJujorku, Đina je pedesetih godina počela da nastupa na Brodveju i televiziji. Bila je to era u kojoj su mlade glumice uglavnom dobijale uloge lepih i poslušnih žena, ali Rolands je od samog početka želela nešto više. Kasnije je govorila da ju je zanimala „istina u ljudima“, njihove slabosti i unutrašnji sukobi.
Sudbonosni trenutak dogodio se 1954. godine, kada je upoznala mladog glumca i reditelja Džona Kasavetesa. NJihova ljubavna priča ubrzo je postala jedna od najpoznatijih u Holivudu. Venčali su se iste godine, a njihov brak trajao je više od tri decenije, sve do njegove smrti 1989. Zajedno su dobili troje dece – Nika, Aleksandru i Zoi, koji su kasnije krenuli umetničkim putem.
NJihov odnos bio je daleko od holivudske bajke. Bio je strastven, buran i prožet zajedničkom opsesijom filmom. Kasavetes je često govorio da je Đina njegova najveća inspiracija, dok je ona isticala da ju je suprug naučio da se ne plaši emocija.
„Džon je verovao da glumac mora da rizikuje. Govorio mi je: ‘Nemoj da igraš ono što ljudi očekuju od tebe, pokaži im ono čega se plašiš’“, prisetila se Gina u jednom intervjuu.
NJihova saradnja promenila je američku kinematografiju. Kasavetes je bio pionir nezavisnog filma, a Đina njegova najveća muza. Zajedno su snimili klasike poput „Faces“, „A Woman Under the Influence“, „Opening Night“ i „Gloria“. Upravo je uloga Mejbel Longeti u filmu „A Woman Under the Influence“ iz 1974. godine postala jedno od najhvaljenijih glumačkih ostvarenja u istoriji američkog filma.
U tom filmu Đina je igrala ženu koja se bori sa mentalnim problemima i pritiskom svakodnevice. Kritičari su bili zadivljeni njenom transformacijom, a mnogi smatraju da je upravo tom ulogom redefinisala način na koji se ženski likovi prikazuju na filmu.
Govoreći o tom periodu, jednom je rekla:
„Nikada nisam želela da igram savršene žene. Savršenstvo je dosadno. Zanimaju me ljudi koji greše, koji pate i pokušavaju da pronađu svoje mesto u svetu.“
Za ulogu u filmu „Gloria“ osvojila je Zlatni globus i drugu nominaciju za Oskara, dok je tokom karijere ukupno dva puta osvojila nagradu Emi i dva Zlatna globusa. Ipak, uprkos brojnim priznanjima, ostala je skromna i često je naglašavala da joj je porodica važnija od profesionalnih uspeha.
„Gluma je moj posao, ali moja deca su moj život“, govorila je.
Posle smrti Džona Kasavetesa, Đina se suočila sa jednim od najtežih perioda u životu. Reditelj je preminuo u 59. godini od komplikacija izazvanih cirozom jetre. NJegov odlazak ostavio je ogromnu prazninu, ali je glumica nastavila da radi, istovremeno brinući o porodici i čuvajući uspomenu na čoveka sa kojim je delila život i umetnost.
Godinama kasnije pronašla je novu ljubav. Godine 2012. udala se za biznismena Roberta Foresta, sa kojim je provela mirnije i povučenije godine daleko od reflektora. Ipak, nikada nije prestala da bude prisutna u svetu filma. Mlađe generacije upoznale su je kroz ulogu starije Eli u filmu „The Notebook“, u kojem je glumila ženu koja se bori sa gubitkom sećanja.
Ironično i potresno, upravo će bolest koju je igrala na filmu obeležiti njene poslednje godine. NJena porodica je 2024. godine otkrila da Gina boluje od Alchajmerove bolesti. Vest je posebno pogodila publiku koja je pamtila njenu dirljivu interpretaciju žene obolele od demencije.
NJen sin, reditelj Nik Kasavetes, izjavio je da je bolest napredovala godinama i da porodica prolazi kroz veoma težak period. U javnosti su se tada ponovo pojavili stari intervjui u kojima je Đina govorila o prolaznosti života.
„S godinama shvatite da ništa ne traje zauvek. Ostaju samo ljudi koje volite i trenuci koje ste zajedno stvorili“, rekla je jednom prilikom.
Đina Rolands preminula je 14. avgusta 2024. godine u 94. godini života, okružena članovima porodice u svom domu u Kaliforniji. NJena smrt označila je kraj jedne izuzetne ere američkog filma, ali i podsetnik na umetnicu koja je čitav život posvetila istraživanju ljudskih emocija.
Iza sebe je ostavila neizbrisiv trag – ne samo kroz desetine filmskih i televizijskih uloga, već i kroz način na koji je menjala percepciju ženskih likova na velikom platnu. Bila je glumica koja nije pristajala na kompromise, supruga koja je sa svojim partnerom stvarala filmsku istoriju i majka koja je, uprkos slavi, porodicu uvek stavljala na prvo mesto.
Možda je upravo njen sopstveni komentar najbolje opisao život koji je vodila:
„Nikada nisam želela da budem zvezda. Želela sam samo da budem dobra glumica i da živim okružena ljudima koje volim.“
BONUS VIDEO:
