Poznavanje ezoteričnih i naučnih istina učinilo je gospođu Helenu Blavacku, jednom od najneobičnijih ličnosti 19. veka.
Bila je osnivač Teozofskog društva, pisac, pesnik, filozof i putnik. Priča se da je takođe bila sjajan pijanista, umetnik i lingvista. Zbog tajanstvene prirode, aktivnosti i znanja nazvana je sfingom. Mešavina legende i činjenica koja prekriva njen život ne umanjuje njen snažni uticaj na modernu duhovnu misao.
Nakon buđenja iz kome, posle pada sa konja, Helena je tvrdila da je saznala kako da kontroliše svoje paranormalne moći.
Mnogi u Indiji povezuju Teozofsko društvo sa imenom Eni Besant, koja mu se pridružila tek 1889. godine, 14 godina nakon osnivanja, ali koja je postala jedan od njegovih najaktivnijih članova i elokventnih govornika. To je verovatno zato što je Helena Petrovna zadržala za sebe skromnu ulogu sekretara-dopisnika.
Žena čiju je knjigu čitao i Ajnštajn
Helena Blavatski - najneobičnija ličnost 19. veka
NJene psihičke moći, poznavanje ezoteričnih i naučnih istina i otkrivanje ’Mahatmi’ za koje se veruje da su tajanstvene pokretačke sile u svemiru učinili su je jednim od najneobičnijih ljudi tog doba. Ugledni londonski biografski rečnik „LJudi vremena“ posvetio joj je tri kolone, dok je većini drugih poznatih ljudi dodelio samo jednu.
NJeno najmonumentalnije delo, „Tajna doktrina“, zauzimalo je mesto na stolu Alberta Ajnštajna, prema rečima njegove nećake. U ovoj knjizi Helena Petrovna predviđa da će između 1888. i 1897. godine "materijalistička nauka dobiti smrtni udarac“. Kao što znamo, 1895. godine došlo je do otkrića rendgenskih zraka (otkrio ih je V.K. Rentgen); 1896. godine radioaktivnost je otkrio A. Bekerel, a 1897. elektron je otkrio Dž. Dž. Tomson. Blavatska je potvrdila beskrajnu deljivost atoma, konvertibilnost supstance i energije, transmutaciju elemenata, iluzornu prirodu materije, da je mesec stariji od zemlje i mnoge druge koncepte koje je nauka 19. veka porekla ili još uvek nije otkrila.
Pročitajte još: Hiljade devojaka ljubi njegov grob, a neke su otišle toliko daleko da glume seksualne odnose sa statuom! (FOTO/VIDEO)
Aristokrata buntovnog duha
Saosećajna devojčica
Helena Petrovna von Han rođena je u Ekaterinoslavu (današnji Dnjepropetrovsk, Ukrajina), 12. avgusta 1831. godine, kao ćerka pukovnika Petera von Hana (potomka poznatih nemačkih grofova) i Helene de Fadejeve (potomak dinastije Rurik), koja je bila poznati romanopisac. NJena baka, princeza Helena Dolgorukova bila je zapaženi botaničar i pisac.
Prilikom putovanja u Italiju, Helena je posetila i Srbiju.
Posle smrti majke, 1842. godine, Helenu su odgajali baka i deda po majci (njen deda je bio civilni guverner). Helena je bila izuzetno nadareno i empatično dete i ceo život je bila saosećajna prema slabima.
Kao mlada dama protestovala je protiv pravila i predrasuda najviše klase društva, ponašala se nezavisno, govorila istinu, jašući na muškom sedlu.
Kasnije, tokom boravka u Italiji, viđena je kako se bori u Garibaldijevoj vojsci i nekoliko puta je ranjena. Kada je Helena imala 20 godina, upoznala je gurua za kojeg je rekla da ga je ranije videla u vizijama, poznatog kao Mahatma Morja ili ‘M’, inicijatora sa Istoka. Rečeno joj je da osnuje Teozofsko društvo za prosvećivanje Zapada ezoteričnim doktrinama Istoka.
Osnivač Teozofkog društva
Sa svojim suosnivačima, osnovala je Teozofsko društvo 1875. godine u NJujorku. Pre toga je putovala po celom svetu, asimilišući koncepte u osnovi Društva: univerzalno bratstvo čovečanstva; proučavanje drevnih i modernih religija, filozofija i nauka; istraživanje neobjašnjivih zakona prirode i skrivenih psihičkih moći kod ljudi.
Pročitajte još: "Otkrio sam da mi je sin u stvari ujak!": Neverovatna ispovest muškarca od koje će vas zaboleti glava! (VIDEO)
Posetila je Indiju nekoliko puta, putovala po celom svetu i veruje se da je na Tibetu boravila više od sedam godina. Poznato je da je drevno ezoterično obrazovanje stekla od „Mahatmi“, zaduženih da čovečanstvu prenesu skrivena znanja koja su do tad štitili.
Društvo je naglo doživelo rast i privuklo je nekoliko veoma značajnih ljudi u Indiji i inostranstvu. Ali u početku ih je britanska vlada sumnjičila kao ruske špijune i tek nakon godinu i po dana Alfred Persi Sinet, tada urednik vladinog lista The Pioneer of Allahabad, koji se iskreno zainteresovao za teozofiju, pomogao je u rasvetljavanju sumnji .
Dan belog lotosa
Među njenim najvažnijim delima su „Tajna doktrina“, „Otkrivena Izida“, „Ključ teozofije“, „Teozofski rečnik“, „Glas tišine“, „Iz pećina i ruševina Hindustana“, članci iz časopisa Lucifer i Teozof.
Umrla je 8. maja 1891. Ovaj datum se obeležava kao Dan belog lotosa. NJen pepeo se čuva u NJujorku, Londonu i Čenajskom teozofskom društvu. U svetu zatamnjenom sve većim nasiljem, ona je bila i ostala glasnik svetlosti.
PRATITE NAS NA INSTAGRAMU i FEJSBUKU
