Svi koji žive u delovima Zemljine kugle na kojoj ima snega, vole da prave Sneška, ali gospodin Belić nije oduvek nosio lonac i metlu.
Prva pisana dokumenta koja spominju Sneška Belića potiču iz 16. veka, a pored toga što je ovog snežnog loptastog lika spominjao Viljem Šekspir, ima ga i u dečjim pesmicama nastalim u Lajpcigu 1770. godine.
Međutim, neki istoričari kažu da je Sneško bio fenomen veoma dobro poznat i tokom Srednjeg veka, a da su brojne sklupture od snega pravljene, kao vid umetnosti. Čak se kao majstor vajanja skulptura od snega spominje i čuveni Mikelanđelo.
Sneško Belić kroz istoriju
Urbana je legenda da je prvi Sneško Belić kakvog danas poznajemo nastao u 19. veku u SAD. Ipak, Bob Ekštajn, “stručnjak za Sneška” našao je ilustracije iz atlasa “Petits Voyages” u kojima se opsiuju putovanja holandsnog moreplovca Viljema Barenca, koji je pokušavao da pronađe severni put do Indije i Kine. Ipak, nije uspeo u svojoj nameri, ali je zato Berencovo more podsetnik na njegovu hrabrost.
Bilo kako bilo, u ovom atlasu Bob je pronašao i ilustracije Sneška Belića. Prvi koji je u svojim delima ostavio prikaz ljudske figure od snega bio je Danijel Nikolaus Čodovicki, na kojima je prikazao tadašnjeg Sneška sa motkom odnosno metlom. Čovekolike figure od snega u to vreme bile su simbol surove zime, a gospodin Belić je bio vojnik mraza i hladnoće.
Kraljica Viktorija i čestitke
Tokom vladavine, kraljica Viktorija je uvela tradiciju slanja božićnih čestitki, pa je tako nastao i današnji simbol Sneška Belića. Vremenom, Sneško je postajao sve deblji i dobroćudniji, a dodavani su mu elementi poput uglja, šargarepe, šala i lonca na glavi.
Tek početkom 20. veka, Sneško Belić postao je deo zismke dečje idile, a u nekim zemljama se on i dalje vezuje za proslavu prvog snega.
Današnji Sneško
Danas, Sneško Belić se rado pravi u svim zemljama u kojima pada sneg. Umesto očiju, usta i dugmadi stavljaju mu se kamenčići, ugalj ili karanfilići, a za ruke postavlja se metla, motka ili grana.
U Velikoj Britaniji, Sneško se najčešće pravi od dve kigle, dok se u SAD pravi od tri. U Litvaniji, Sneško ima naziv “čovek bez mozga”, a tokom protesta 2005. Litvanci su oko parlamenta postavili 141 Sneška, po jednog za svakog člana parlamenta.
U nekim delovima sveta, postoji tradicija dolaskom proleća, da, ukoliko se sneg nije otopio, pravi se sneško koji se zatim tuče (kao pinjata) kako bi se oterala zima.
(K1 info)
BONUS VIDEO:
