Srpska pravoslavna crkva danas proslavlja svetog Jovana Vladimira
Jovan Vladimir je srpski vladar. Bio je knez Duklje, najmoćnije srpske kneževine tog doba, smatra se od 1000. do 1016. godine.
Vladao je tokom rata između Vizantije i Samuilovog carstva. Smatra se da je bio velike pobožnosti, pravednosti i miroljubivosti.
Tokom rane mladosti neko vreme je proveo kod vojskovođe koji ga je učio ratnoj veštini, ali u sebi spajao viteštvo i pobožnost koju je osećao. Izučavao je Bibliju i bio veoma milosrdan prema siromašnima. Za vreme vladavine imao je mnogo borba sa jereticima i bogumilima, carem Samuilom i carem Vasilijem. Samuilo ga prevarom zarobio i bacio u tamnicu. Prema verovanju tokom tamnovanja javio mu se Božiji anđeo i predskazao mu da će uskoro biti oslobođen tamnovanja, ali da će i umreti mučeničkom smrću.
Ubijen je ispred crkve u Prespi, gde je i sahranjen. NJegova žena Kosara je prenela njegove mošti u manastir Prečista Krajinska, blizu njegovog dvora na jugoistoku Duklje. Od 1381. godine mošti su čuvane u manastiru Svetog Jovana Vladimira kod Elbasana, a od oko 1995. godine u pravoslavnoj sabornoj crkvi u Tirani.
Vladimirov krst smatra se jednom od hrišćanskih relikvija, a veruje se da ga je držao u rukama za vreme pogubljenja.
Na ikonama se Sveti Jovan Vladimir obično predstavlja kao kralj u vladarskom delu sa krunom na glavi, krstom u desnoj ruci, a svojom odrubljenom glavom u levoj.
Sveti Jovan Vladimir zaštitnik je gada Bara.
Tropar
Krst svetli koji ti se javio sa nebesa, svima si propovedao, prosvetivši svetlo narode, Vladimire slavni, ukrasivši se, obliven krvlju tvojom, udostojio si se počasti Nebeskih, predstojeći Svetoj Trojici: Zato se sa slobodom moli da nas spase.
