Krvni pritisak je jedan od najvažnijih pokazatelja zdravlja, ali dilema na kojoj ruci ga meriti vodi ka mnogo dubljem razumevanju tela - i njegovih skrivenih asimetrija.
Prilikom merenja krvnog pritiska, postoji jednostavno pitanje koje često izaziva nedoumicu: da li manžetnu treba staviti na desnu ili levu ruku, i da li je to, uopšte, važno? Odgovor je, zapravo, manje intuitivan nego što se čini.
Ovo pitanje otvara složeniju priču o funkcionisanju srca i krvnih sudova nego što se na prvi pogled čini.
Telo nije savršeno simetrično, pa ni krvni sudovi
Naizgled simetrično, ljudsko telo zapravo krije niz sitnih razlika. Kao što jedno oko može biti neznatno niže ili jedna ruka snažnija, tako su i unutrašnje strukture, uključujući krvne sudove, raspoređene asimetrično.
- Telo može da izgleda simetrično, ali krvni sudovi su raspoređeni asimetrično - objašnjava dr Lin Poston, doktorka medicine i edukatorka za medicinske komunikacije u Ohaju.
Da li je važno merenje krvnog pritiska na levoj ili desnoj ruci?
Upravo ta anatomija objašnjava zašto krvni pritisak ne mora da bude isti na levoj i desnoj ruci.
- Krvni pritisak može da varira između desne i leve ruke, a razlog za to može jednostavno biti mišić koji pritiska krvni sud, što izaziva turbulenciju u telu. Međutim, to može da bude mnogo ozbiljnije i znak kardiovaskularne bolesti, koja može dovesti do moždanog udara, srčanog udara ili oštećenja krvnih sudova.
Zašto krvni pritisak nije isti na obe ruke?
Razlike između leve i desne ruke imaju svoje uporište u anatomiji. Srce se nalazi blago ulevo, a aorta (najveći krvni sud) iz njega izlazi i dalje se grana.
- Međutim, te grane nisu identične: krvni sudovi koji vode ka desnoj i levoj ruci imaju različit put i strukturu. Zbog toga protok krvi, a samim tim i pritisak, može da varira između dve strane - objašnjava dr Poston i dodaje:
- Na primer, leva i desna subklavijalna arterija ne polaze na isti način iz aorte, što može da utiče na pojavu turbulencije u protoku krvi. Dugoročno, to može da ima posledice – poput većeg rizika od suženja ili stvaranja naslaga u određenim krvnim sudovima. Nije slučajno što je arterijska tromboza češća u levoj subklavijalnoj arteriji.
Dodatno, mišići, masno tkivo i položaj tela mogu privremeno da utiču na očitavanje pritiska.
- Krvni sudovi su okruženi mišićima i vezivnim tkivom. Privremeni pritisak mišića može blago da promeni očitavanja, ali takve razlike su obično male i prolazne. Ono što zabrinjava jeste stalna razlika između ruku - napominje dr Poston.
Na kojoj ruci je krvni pritisak viši?
Zbog prirodne asimetrije u građi tela, krvni pritisak ne mora da bude isti na obe ruke. Upravo zato je preporuka da se, posebno pri prvom merenju, vrednosti provere na obe strane.
- Dobra je praksa da se krvni pritisak izmeri na obe ruke barem jednom, jer očitavanje na jednoj ruci – najčešće desnoj – može biti nešto više nego na levoj. Generalno, razlika u sistolnom pritisku između ruku iznosi 5 mmHg ili manje. Ako je razlika stalno veća od 10 mmHg, potrebno je obavestiti lekara, jer to može da ukazuje na veće nakupljanje arterijskog plaka - kaže dr Hauard Levajn, internista u bolnici Brigam u Bostonu i glavni medicinski urednik "Harvard Helth Publišing".
(Blic)
BONUS VIDEO
