Крвни притисак је један од најважнијих показатеља здравља, али дилема на којој руци га мерити води ка много дубљем разумевању тела - и његових скривених асиметрија.
Приликом мерења крвног притиска, постоји једноставно питање које често изазива недоумицу: да ли манжетну треба ставити на десну или леву руку, и да ли је то, уопште, важно? Одговор је, заправо, мање интуитиван него што се чини.
Ово питање отвара сложенију причу о функционисању срца и крвних судова него што се на први поглед чини.
Тело није савршено симетрично, па ни крвни судови
Наизглед симетрично, људско тело заправо крије низ ситних разлика. Као што једно око може бити незнатно ниже или једна рука снажнија, тако су и унутрашње структуре, укључујући крвне судове, распоређене асиметрично.
- Тело може да изгледа симетрично, али крвни судови су распоређени асиметрично - објашњава др Лин Постон, докторка медицине и едукаторка за медицинске комуникације у Охају.
Да ли је важно мерење крвног притиска на левој или десној руци?
Управо та анатомија објашњава зашто крвни притисак не мора да буде исти на левој и десној руци.
- Крвни притисак може да варира између десне и леве руке, а разлог за то може једноставно бити мишић који притиска крвни суд, што изазива турбуленцију у телу. Међутим, то може да буде много озбиљније и знак кардиоваскуларне болести, која може довести до можданог удара, срчаног удара или оштећења крвних судова.
Зашто крвни притисак није исти на обе руке?
Разлике између леве и десне руке имају своје упориште у анатомији. Срце се налази благо улево, а аорта (највећи крвни суд) из њега излази и даље се грана.
- Међутим, те гране нису идентичне: крвни судови који воде ка десној и левој руци имају различит пут и структуру. Због тога проток крви, а самим тим и притисак, може да варира између две стране - објашњава др Постон и додаје:
- На пример, лева и десна субклавијална артерија не полазе на исти начин из аорте, што може да утиче на појаву турбуленције у протоку крви. Дугорочно, то може да има последице – попут већег ризика од сужења или стварања наслага у одређеним крвним судовима. Није случајно што је артеријска тромбоза чешћа у левој субклавијалној артерији.
Додатно, мишићи, масно ткиво и положај тела могу привремено да утичу на очитавање притиска.
- Крвни судови су окружени мишићима и везивним ткивом. Привремени притисак мишића може благо да промени очитавања, али такве разлике су обично мале и пролазне. Оно што забрињава јесте стална разлика између руку - напомиње др Постон.
На којој руци је крвни притисак виши?
Због природне асиметрије у грађи тела, крвни притисак не мора да буде исти на обе руке. Управо зато је препорука да се, посебно при првом мерењу, вредности провере на обе стране.
- Добра је пракса да се крвни притисак измери на обе руке барем једном, јер очитавање на једној руци – најчешће десној – може бити нешто више него на левој. Генерално, разлика у систолном притиску између руку износи 5 ммХг или мање. Ако је разлика стално већа од 10 ммХг, потребно је обавестити лекара, јер то може да указује на веће накупљање артеријског плака - каже др Хауард Левајн, интерниста у болници Бригам у Бостону и главни медицински уредник "Харвард Хелтх Публишинг".
(Блиц)
БОНУС ВИДЕО
