Neurolozi se slažu da ono što radimo (ili ne radimo) tokom prvih 60–90 minuta nakon buđenja utiče na naše raspoloženje i kognitivne performanse tokom narednih sati.
Ipak, većina ljudi nesvesno sabotira svoj mozak i pita se zašto ne mogu da se koncentrišu ili se stalno osećaju pod stresom.
Od kojih 5 navika neurolozi žele da odustanemo odmah po buđenju?
1. Provera telefona
Ova navika je izuzetno česta, smatra se da 84% stanovništva SAD proverava svoje telefone u prvih 10 minuta nakon buđenja. Zašto je to problematično? U prvih 30–45 minuta nakon buđenja, javlja se reakcija buđenja kortizola. To je snažno povećanje nivoa kortizola ujutru. Zdrava reakcija buđenja kortizola nas priprema za dan koji je pred nama. Ali ako odmah uzmete telefon da biste proverili društvene mreže, poruke vezane za posao i vesti, rizikujete prekomernu reakciju buđenja kortizola. Reakcija je osmišljena da pripremi organizam za očekivane dnevne zahteve, a kada uvedete neposredne stresore (sadržaj telefona) tokom ovog osetljivog perioda, poremetićete svoj prirodni sistem pripreme.
Šta možete da uradite umesto toga? Sačekajte najmanje 45 minuta pre nego što proverite telefon. Dozvolite da se vaš odgovor na buđenje kortizola prirodno odvija.
2. Preskakanje izlaganja jutarnjoj svetlosti
Veći deo modernog života odvija se u kućama, stanovima i kancelarijama. Prirodna dnevna svetlost postaje sve ređa. Najjači uticaj na naš unutrašnji biološki sat ima izlaganje svetlosti. Svetlost stimuliše region u mozgu koji se zove suprahijazmatično jezgro (SCN). Ovaj region funkcioniše kao pejsmejker za mozak i telo, koristeći svetlosne signale za podešavanje dnevnih ritmova. Svetlost prirodno pojačava zdravu reakciju buđenja kortizola. Melatonin, često nazvan „hormon sna“, biva potisnut. Uspešno suzbijanje melatonina ujutru takođe optimizuje proizvodnju melatonina uveče, poboljšavajući san sledeće noći.
Izlaganje jakoj dnevnoj svetlosti može podržati regulaciju raspoloženja, čineći da se osećate srećnije i mirnije.
3. Posezanje za poslom
Neki ljudi se probude i odmah započinju duboku radnu sesiju kako bi iskoristili jutarnji mir za produktivnost. Zašto je to problematično? Budite se u stanju koje se naziva inercija sna, gde su vam razmišljanje i donošenje odluka otežani. Rano ujutru ste u opuštenom stanju uma koje može biti korisno za kreativan rad, ali ne i za duboki fokus. Vaš mozak se postepeno budi i potreban vam je odgovor na buđenje kortizola pre nego što možete da obavite fokusiran posao. Tako da, dozvolite svom mozgu i telu da se prvo probude i podržite zdrav odgovor na buđenje kortizola kroz izlaganje svetlosti, izbegavanje ekrana i kretanje.
4. Slatki doručak
Doručak sa visokim sadržajem šećera dovodi do brzog skoka glukoze u krvi, nakon čega sledi značajan pad nekoliko sati kasnije. Fokusirajte se na proteine. Doručak bogat proteinima (25–35 grama proteina) podržava kognitivne performanse, sitost i održivu energiju tokom celog dana. I ne samo da poboljšava funkciju mozga već i reguliše apetit.
5. Preskakanje hidratacije
Mnogi ljudi nisu svesni da kada se probude, blago su dehidrirani. Vaše telo stalno gubi tečnost tokom noći i nakon mnogo sati bez unosa tečnosti, ujutru ste u deficitu.
Vaš mozak i telo se uglavnom sastoje od vode i potrebna im je odgovarajuća hidratacija da bi funkcionisali. Potrebno je da nadoknadite tečnost ujutru jer čak i blaga dehidracija utiče na kognitivne performanse i raspoloženje. Tako da ne treba da zaboravite da pijete vodu odmah nakon buđenja, piše Your Tango.
