· · Komentara: 0
VITAMINI

PAŽLJIVO: Previše vitamina je opasno, a mnogi sadrže doping!

Pijemo suplemente vodeći se mišlju da ne mogu da škode, pa ih uzimamo svakodnevno. Međutim, to nije najbolji pristup upotrebi suplemenata jer se i sa njima, kao i sa svim, može preterati.

1617610543_Depositphotos_11028144_xl-2015.jpg
Foto: Depozitfoto

U vremenu užurbanog načina života brzo i jedemo, ne vodeći dovoljno računa o nutritivnim svojstvima i kvalitetu hrane koju unosimo. Zbog toga da se olako odlučujemo za upotrebu suplemenata, koje doživljavamo kao neke čarobne pilule koje će nadomestiti sve što nam nedostaje.

Pročitajte još: Mladi luk je riznica vitamina, a susam je fantastičan lek

Šta sve spada pod suplemente objašnjava dr sc. med. Marija Anđelković, iz Centra za sportsku ishranu i suplementaciju:

Dr Marija Anđelković

- To su namirnice koje dopunjuju normalnu ishranu i predstavljaju koncentrovane izvore vitamina, minerala ili drugih supstanci sa hranljivim ili fiziološkim efektom - kaže dr Anđelković.

I vitamin C može biti opasan ako se mnogo pije

Ako se savet ne dobije od lekara ili farmaceuta, treba znati da samovoljna suplementacija može da bude rizična.

- Rizik se ogleda u njihovom odabiru, potencijalnoj interakciji sa drugim suplementima ili lekovima, kao i uticaju na opšte zdravlje. Teško je licitirati šta nije opasno a šta jeste, jer čak i običan vitamin C koji bismo popili u mnogo većoj dozi od preporučene može da ima neželjene efekte - objašnjava dr Anđelović.

Pročitajte još: Beli luk pomaže kod HERPESA, evo i kako

Smatra se da vitamini i minerali nisu visoko rizični u tom pogledu, ali i sa njima bi trebalo biti oprezan. Da li bi trebalo najpre uraditi analize krvi, pa tek onda se odlučiti za suplementaciju?

Dnevnik ishrane
Nije jednostavno sve odrediti iz krvi ili urina, jer se neke supstance ne detektuju lako, a nekima je cena visoka i nepristupačna. To možemo da odredimo analizom krvi, koje pokazuju da je taj deficit i merljiv u organizmu ili analizom dnevnika ishrane, na osnovu kojih vidimo da li deficit postoji.

- U idealnim uslovima, preporučuje se suplementacija na osnovu indikacija i dokaza. To znači da kad god možemo da izmerimo supstancu sa kojom želimo da se suplementiramo, to treba i da uradimo. Razlog je jednostavan - otkrivamo da li postoji deficit i onda, ako postoji, merimo efekat pre i posle suplementacije - napominje dr Anđelković.

Da li je vitamin D zaista neophodan?

U poslednje vreme veliki akcenat je stavljen na dodatni unos vitamina D. Da li je on, zaista, neophodan svakom i u kojoj meri? Koliko je i u čemu koristan?

Pročitajte još: RUSKINJA Viktorija Semjonova: SMRT dolazi iz creva, zato ih moramo čistiti od TOKSINA (RECEPT)

Nemamo vitamina D
Populacione studije na našem stanovništvu pokazuju da smo kao nacija deficitarni sa ovim vitaminom, koji je neophodan za regulaciju nivoa kalcijuma i zdrave kosti, imuni odgovor, sintezu hormona i proteina, regeneraciju ćelija i funkciju mišićnih ćelija.

Unos vitamina D je deficitaran jer ga ne unosimo ga dovoljno putem hrane i ne provodimo svakodnevno 15-20 minuta pod sunčevim zracima kako bi se metabolisao. Vitamina D ima u biljnim uljima, lososu, tuni, sardinama, pečurkama, iznutricama, puteru, siru, semenu suncokreta ili namirnicama koje su obogaćene vitaminom D (mleko).

Odredite vitamina D, pa uzmite suplemente, ne pre!

- Najbolji savet je da odredite nivo vitamina D u krvi (analiza koja može da se radi u bilo koje doba dana i košta oko 2.000 dinara) i da, kada se utvrdi stepen deficita, počne suplementacija - kaže Anđelkovićeva.

Foto: Depozit

Sa unosom kojih vitamina i minerala moramo biti naročito oprezni, da ne preteramo i time ugrozimo zdravlje?

Pročitajte još: Rešite se napetosti i smanjite TAMNE PODOČNJAKE za 30 sekundi: Jednostavno je

- Sa svim vitaminima i mineralima treba biti oprezan jer svaki od njih u prekomernoj dozi može biti opasan. Zna se da se hidrosolubilni vitamini (vitamini B kompleksa i vitamin C) izlučuju putem urina, ukoliko se unesu u prekomernoj dozi, pošto su rastvorljivi u vodi. S druge strane, vitamini koji su rastvorljivi u mastima (A, D, E i K) mogu da stvaraju depoe ukoliko se prekomerno unesu i tako imaju štetan efekat. Što se tiče minerala, treba biti oprezan sa svima i poštovati PDU - preporučen dnevni unos. Ukoliko neki preparat ima 500% PDU (pet puta veću koncentraciju od preporučene), postavlja se pitanje da li nam je potrebna tolika koncentracija supstance i kakav je njen put u organizmu - kaže dr Anđelković.

Vitamini stvaraju depoe ako se prekomerno unesu i imaju štetan efekat.
Veštački dodaci
- Osobe sa oboljenjima bubrega ili jetre trebalo bi da budu oprezne prilikom korišćenja suplemenata jer se oni u jetri najvećim delom metabolišu a putem bubrega izbacuju (jedan deo suplemenata). Ukoliko je osoba zdrava i poštuje preporučenu dozu, uz opravdan razlog za suplementaciju, ne bi trebalo da bude većih problema.

Koje smemo da uzimamo samo uz konsultaciju sa doktorom?

- Ukoliko neko ima hronična oboljenja, teška akutna stanja, probleme sa gastrointestinalnim ili kardiovaskularnim sistemom, trebalo bi da se savetuje sa lekarom pre upotrebe suplemenata. Iako se prodaju bez recepta, neki od njih mogu da imaju efekat leka i treba biti obazriv prilikom korišćenja. Na primer, suplementacija gvožđem bez konsultacije sa lekarom može biti štetna po zdravlje.

Pročitajte još: Poboljšava varenje, utiče na zdravlje kostiju... Zašto treba da zavolimo KEFIR?

Pauze u korišćenju suplemenata treba praviti nakon perioda u kome su oni ispoljili svoj željeni efekat ili nema jasnih razloga za korišćenje, i to je individualno. Ukoliko se suplement uzimao zbog deficita, pauza nastupa nakon što je on nestao.

Čim se nadoknadi nedostatak vitamina treba prestati sa uzimanjem suplementa
Suplementi za sportiste?
Suplementi koji se reklamiraju za povećanje sportskih sposobnosti mogu da sadrže zabranjene doping supstance, zbog kojih će sportista biti doping pozitivan, a da toga nije bio svestan. Moramo da shvatimo da suplementacija nosi rizik koji prihvatamo, jer za razliku od lekova njihov sastav nije strogo kontrolisan.

Ukoliko suplemente uzimamo preventivno, kao na primer probiotike radi poboljšanja imunog odgovora tokom zimskog perioda, onda se pauza pravi kada prođe taj period.

Za sve druge suplemente koji se koriste tokom cele godine, treba praviti pauzu od minimalno 15 dana nakon tri do šest meseci korišćenja (zavisi od suplementa) pre nego što ponovo počne suplementacija.

Pazite gde ih kupujete

- Najveća opasnost se krije u kontaminaciji suplemenata i njihovom crnom tržištu. Zakonska regulativa dijetetskih suplemenata u celom svetu ne definiše da se kontroliše sastav aktivnih supstanci i njihova koncentracija. Zbog toga se na deklaraciji suplementa može naći supstanca koje nema u preparatu, ili još opasnije - supstanca koja nije deklarisana a može imati štetne efekte - kaže dr Anđelković.

Pročitajte još: Milica Milša oduševila fanove FOTOGRAFIJOM iz mladosti: "Bila si i ostala lepotica" (FOTO)

Može li se dobrom ishranom i načinom života izbeći potreba za suplementacijom?

- Prema zvaničnim preporukama mnogih institucija koje se bave nutricijom, pravilna i uravnotežena ishrana ne zahteva posebnu suplementaciju. Međutim, dovoljno je da svako od nas analizira jedan dan i shvati da nismo imali pet raspoređenih obroka, da hrana nije bila raznovrsna, da nismo imali dovoljno porcija voća i povrća... Potrebno je vreme i volja da se ispoštuju čak i osnovna načela pravilne ishrane i tu suplementacija stupa na scenu, da upotpuni našu ishranu.

Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU

Pošaljite Komentar
Komentari objavljeni na portalu Novosti.rs ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Svaki prekršaj pravila komentarisanja može rezultirati upozorenjem ili zabranom korišćenja. Administratori i redakcija jedini su ovlašćeni za interpretaciju pravila. - Korisnički nalozi vlasništvo su davaoca usluge i svaka zloupotreba istih je kažnjiva - Korisniku se pristup komentarisanju može onemogućiti i bez prethodnog upozorenja. - Administratori zadržavaju pravo cenzurisanja postova što će biti naznačeno u tim postovima. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst . Strogo je zabranjeno i lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija Novosti.rs zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.