· · Komentara: 0
STARENJE

Demencija i depresija: Dve najčešće boelsti starih koje mogu da se SPREČE

Svetska populacija je sve starija. Procenjuje se da će je do sredine ovog veka biti dvaput više, jer je životni vek produžen.

1632745876_Depositphotos_11890179_xl-2015.jpg
Foto: Depozitfoto

Budući da već posle 60. godine kako telo tako i mozak uveliko počinju lagano da otkazuju poslušnost, veoma je važno uočiti da li je neko na pragu demencije ili ga je ova bolest sasvim obuzela. Lek protiv demencije još ne postoji, ali se mnogo toga može učiniti da život ljudi koji boluju od nje bude dostojan čoveka.

Pročitajte još: SAMO BUDI SVOJ: Stariji par se oblači kako hoće i svaki dan su kao na modnoj pisti! (FOTO)

Depresija je najopasnija bolest

  • Koje mentalne bolesti najčešće pogađaju ljude u trećem dobu? Zašto? Mogu li se posledice nekako usporiti? Ko im je skloniji?
Ivana Stašević Karličić

- Među starijom populacijom, najčešći psihički poremećaj je depresija. Pored depresije, najčešće se javljaju demencija, anksioznost i zloupotreba supstanci, pre svega alkohola i lekova - kaže doc. dr Ivana Stašević Karličić, v.d. direktora Klinike "Dr Laza Lazarević".

Depresiji doprinose i postojanje demencije, nesanica i anksiozni poremećaji.
  • Zašto kod njih postoji veći rizik za razvoj depresije?

- Faktori koji utiču na povećani rizik od razvoja depresije u starijoj populaciji verovatno su kombinacija genetskih faktora, neurobioloških promena povezanih sa godinama života, stresnih životnih događaja, socijalna izolacija, hronični bol ili nemogućnošću da osoba brine o sebi.

Pročitajte još: Pet načina da izgledate MODERNO U ZRELIM GODINAMA kao Džejn Fonda, Džoan Kolins i Helen Miren! (FOTO)

Mnogi mešaju depresiju i demenciju

Suicid
Starija populacija je u povećanom riziku za samoubistvo, s obzirom na to da podaci govore da svaki realizovani suicid počini osoba starija od 60 godina, a da je svaka treća osoba starija od 70 godina.
  • Šta je razlog čestog previđanja simptoma?

- Depresija dugo ostaje neprepoznata kod starih jer se depresivni simptomi kulturološki često posmatraju kao deo procesa starenja, nešto što je normalno i nije lečivo. Nekada se depresija kod starih može pomešati sa demencijom. I kod depresije i kod demencije mogu se videti poremećaji sna i apetita, loša koncentracija, gubitak interesovanja i anksioznost, pa je važno obratiti pažnju na to.

Mnogo toga izaziva depresiju...
  • Šta dovode do depresije u ovoj starosnoj grupi?

- Prema podacima iz literature, broj i vrsta stresnih životnih događaja koje osoba doživi tokom celog života utiče na nastanak depresije u ovoj starosnoj grupi. Stresori sa kojima se stari susreću i koji utiču na razvoj depresije uključuju finansijske i egzistencijalne teškoće, ožalošćenost, novu fizičku bolest ili invaliditet same osobe ili člana porodice, sukobe sa bližnjima i promene mesta prebivališta.

Pročitajte još: Istraživanje: LJudi traže savet od Doktor Gugla, a evo šta misle o doktorima!

Statistika je neumoljiva - pokazuje da 5 odsto ljudi starijih od 65 godina ima teži, a 15 odsto blaži oblik demencije. Zašto do nje dolazi, na koji način se može izbeći ili je reč o nečemu što je neizbežno?

Foto: Depozit

Stres od odlaska u penziju
Odlazak u penziju nije povezan sa depresijom, iako rizik može biti povećan kod osoba muškog pola koje prevremeno odlaze u penziju. Najveći uticaj ovi stresori imaju u prvih šest meseci, a vremenom dolazi do adaptacije.

Šta izaziva demenciju?

Demencija nastaje kao posledica oštećenja ćelija mozga, što dovodi do promena u ponašanju, načinu razmišljanja i emocijama.

Pročitajte još: GREJPFRUT je zdrav, ali može imati NEGATIVNA dejstva ako se uzima sa OVIM lekovima

Različite vrste demencija povezane su sa različitim oštećenjima u mozgu. Tako se, npr., Alchajmerova bolest karakteriše se oštećenjem moždanih ćelija zbog taloženja abnormalnih proteina i to u delu mozga koji je odgovoran za pamćenje, zbog čega je gubitak pamćenja često jedan od najranijih simptoma ove bolesti. Pošto demencija nije jedna bolest, već spektar, postoje posebni faktori rizika za nastanak svake demencije pojedinačno. Na neke faktore rizika, kao što su genetski, ne možemo uticati, ali se na pojedine može delovati. Tako su, recimo, faktori rizika za vaskularnu demenciju dijabetes i hipertenzija, na čiji nastanak i adekvatno lečenje možemo da utičemo.

Foto: Depozit

  • Kako je prepoznati u ranoj fazi, a kako se manifestuje kada je već uznapredovala?
Predispozicije
- Postoje nasledne forme Alchajmerove bolesti, povezane sa više geneskih faktora rizika. Utvrđeni su i drugi faktori rizika: hiperholesterolemija, hipertenzija, arterioskleroza, koronarna bolest, pušenje, gojaznost, dijabetes, ženski pol, niži socioekonomski nivo, nivo obrazovanja, depresija.

- Početak bolesti je tih i postepen tako da uglavnom prođe od nekoliko meseci do nekoliko godina dok se simptomi demencije prepoznaju, jer se na njih, kao i na simptome depresije, često gleda kao na deo fiziološkog starenja.

Problemi sa pamćenjem, teže obavljanje svakodnevnih poslova, gubljenje stvari...

Simptomi i znaci na koje bi trebalo obratiti pažnju su problemi sa pamćenjem, teškoće u obavljanju svakodnevnih poslova, poteškoće u govoru, prostorna i vremenska dezorijentacija, gubljenje stvari, promene u raspoloženju, ponašanju i promene karaktera. S vremenom ovi simptomi progrediraju do toga da u uznapredovalim fazama bolesti osobe ne prepoznaju ni svoje najmilije, ne znaju lične podatke, postaju nesamostalni u obavljanju svih aktivnosti i potreban im je 24-časovni nadzor i nega.

Pročitajte još: I sa njima treba biti OPREZAN: Kako se pravilno kombinuju VITAMINI?

  • Prognoze su da će do sredine ovog veka čak 115 miliona svetske populacije biti dementno. Zašto dolazi do tolikog povećanja, budući da se uslovi života poboljšavaju?

- Glavni faktor rizika za nastanak demencije su godine i taj rizik raste sa godinama starosti. Demencija je bolest starih, i upravo zbog toga što se poboljšavaju uslovi života i ljudi duže žive, povećava se i broj ljudi sa demencijom.

Šta je sprečava?
Načina prevazilaženje stresa, angažovanost u društvenim aktivnostima za opšte dobro, bavljenje hobijima, provođenje vremena sa prijateljima i porodicom, boravak u prirodi, staranje o somatskom zdravlju, bavljenje fizičkim aktivnostima. Ako imamo probleme koje ne možemo da rešimo i duže traju, važno je javiti se stručnjacima iz domena mentalnog zdravlja.
  • Kako mentalno zdravlje kod starih osoba može da utiče na fizičko?

- Više je načina na koje mentalno zdravlje utiče na fizičko, a jedno od najjasnijih mesta na kojima se ilustruje veza između mentalnog i fizičkog zdravlja je dugovečnost. Osobe sa mentalnim poremećajima, a posebno starije životne dobi, manje vode računa o fizičkom zdravlju, manje odlaze na preventivne preglede i redovne kontrole, manje su fizički aktivni, skloniji su lošim navikama kao što su pušenje i konzumacija alkohola.

Pročitajte još: Zdrave i slatke namirnice: U potpunosti mogu zameniti šećer

Sve ovo verovatno doprinosi nalazima studija koje govore da oni sa mentalnim poremećajima žive kraće u poređenju sa onima koji nemaju ove bolesti. Tako je, npr., depresija povezana sa povećanjem rizika od smrti od raka za 50 odsto, a od srčanih oboljenja za 67 procenata. Isto tako, mentalna higijena, zdravi stilovi života, redovna fizička aktivnost i optimističan stav prema životu imaju pozitivan uticaj na fizičko zdravlje.

Pošaljite Komentar
Komentari objavljeni na portalu Novosti.rs ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Svaki prekršaj pravila komentarisanja može rezultirati upozorenjem ili zabranom korišćenja. Administratori i redakcija jedini su ovlašćeni za interpretaciju pravila. - Korisnički nalozi vlasništvo su davaoca usluge i svaka zloupotreba istih je kažnjiva - Korisniku se pristup komentarisanju može onemogućiti i bez prethodnog upozorenja. - Administratori zadržavaju pravo cenzurisanja postova što će biti naznačeno u tim postovima. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst . Strogo je zabranjeno i lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija Novosti.rs zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.